Savez za pristupačnost Srbije: Problemi u objektima javne namene, prevozu, na fakultetima

Rekla je da u Srbiji „ima pomaka, radi se dosta“, ima raznih pojedinačnih, institucionalnih inicijativa, ali još uvek nema strateškog pristupa u radu po prioritetima.

Mihajlovska je rekla i da se „povoljna zakonska regulativa“ u Srbiji ne sprovodi i ne poštuje na odgovarajući način, kao i da nedostaje praćenje primene i sankcionisanje.

„Pristupačnost u Srbiji je veliki problem ne samo za osobe sa invaliditetom, već i za starije ljude, one koji guraju decu u kolicima, kao i bicikliste, vozače trotineta“, rekla je Mihajlovska novinarima u Kragujevcu.

Kazala je da nije pravljena procena, ali da može da kaže „paušalno“ da je pristupačno svega deset odsto objekata javne namene.

„Ljudi misle da je rad na pristupačnosti skup, ali je mnogo skuplje kada vi isključite celu tu populaciju iz društva i naterate ih da budu pasivni korisnici socijalnih davanja. To jeste kratkoročno skuplje, ali dugoročno gledano je značajno za celo naše društvo“, kazala je Mihajlovska.

Istakla je da je pristupačnost problem i u ugostiteljskim objektima, javnom gradskom i međugradskom prevozu, u kome je „nezamislivo“ da ga koriste osobe u kolicima.

Mihajlovska je ocenila da na fakultetima u Srbiji situacija nije dobra i da osobe sa invaliditetom imaju dosta poteškoća.

Navela je da u Beogradu postoje neki fakulteti koji su pristupačni, ali da „nigde nije situacija takva da možemo da se pohvalimo“, za razliku od svih evropskih i svetskih univerziteta koji su to pitanje odavno rešili.

„Odgovorno mogu da tvrdim da nijedna visokoškolska ustanova nije u potpunosti prilagođena. Ako i postoji rampa za prilaz ili je dostupan toalet, onda ne možete da odete na sprat, neko ko je slep ne može da se kreće po zgradi, jer nema pomoćnih vizuelnih sredstava“, rekla je Mihajlovska.

Ona je rekla da je Univerzitet u Kragujevcu prepoznao problem i izrazio spremnost da radi na prevazilaženju problema pristupačnosti na fakultetima.

Na današnjem sastanku sa predstavnicima lokalne samouprave i Univerziteta u Kragujevcu bilo je reči o „početnom koraku“ odnosno izradi elaborata o pristupačnosti, sa popisom prepeka i predlogom rešenja.

Pomoćnik gradonačelnika za omladinu i saradnju sa Univerzitetom Stefan Jovanović je predložio da se na osnovu tog elaborata, iz godine u godinu, planiraju budžeti za pristupačnost na fakultetima.