Lingvistkinja Svenka Savić ocenila je da su institucije poput univerziteta, koje treba da budu nosioci promena, često „najrigidnije“ prema upotrebi rodno osetljivog jezika. Svenka Savić je na tribini povodom Dana maternjeg jezika na Filozofskog fakultetu u Novom Sadu rekla da je primena rodno osetljivog jezika potrebna, jer jezik menja svest jednog patrijarhalnog društva.
Ona je navela da država ne pruža podršku Odboru za standardizaciju srpskog jezika, čime demonstrira nedostatak brige za jezik. Svenka Savić se zalaže da rodno osetljiv jezik bude normiran u srpskom jeziku.
Zamenica pokrajinskog ombudsmana Danica Todorov ocenila je da se rodno osetljiv jezik nedovoljno koristi u formulisanju zakonskih i drugih propisa, a još manje u komunikaciji. „Rešenje je u rukama žena. Njih je sve više na javnim funkcijama i na mestima odlučivanja pa od njih zavisi da li ćemo i koliko ćemo imati rodnu perspektivu u jeziku“, kazala je Danica Todorov. Prema njenim rečima, upotreba rodno osetljivog jezika može se regulisati zaštitnim mehanizmima i delovanjem antidiskriminacionih tela. „Kroz upotrebu rodno neosetljivog jezika ogleda se i diskriminacija u našem društvu. Recimo, kroz nazive zanimanja: uvreženo je da se kaže profesor isključivo u muškom rodu, a čistačica isključivo u ženskom rodu“, navela je Todorov. Lektorka u dnevnom listu „Danas“ Marjana Stevanović kazala je da treba poštovati „zlatno pravilo kongruencije“ u srpskom jeziku, koje nalaže da se imenica i glagol moraju slagati u rodu. „Veoma je sporna teza da je muški rod neutralan. Upotrebom isključivo muškog roda smanjuje se vidljivost žena“, kazala je Stevanovićeva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
