Savić: Vakcina za „dobar deo“ stanovništva na početku 2021.

Šta će značiti taj „dobar deo“, tek ćemo da vidimo, ali mislim da se ide ka tome i da bi tako moralo da bude – kaže za Danas doktor Miroslav Savić, član Komisije za registraciju lekova pri Agenciji za lekove i medicinska sredstva (ALIMS).

On ističe da kada govorimo o registraciji vakcina protiv korone ništa se u Srbiji ne dešava što se ne dešava u ostatku sveta, podsećajući da i pri Američkoj agenciji za lekove FDA postoji mehanizam za hitno odobrenje vakcine.

– I na globalnom nivou i u Srbiji procedure za registraciju vakcine odvijaju se u okviru postojećih zakonskih okvira – ističe Savić.

Upitan o načinu na koji bi vakcine protiv korone mogle biti odobrene za upotrebu u Srbiji, odnosno pod kojim uslovima, sagovornik Danasa kaže da je to pre svega pitanje za Agenciju za lekove.

Na drugoj strani, on napominje da su sve vakcine o kojima se trenutno govori „relevantne“ i da će u Evropi biti prisutno više od dve-tri vakcine za upotrebu.

-Verujem da će u programu vakcinacije u Zapadnoj Evropi učestvovati i vakcine koje nisu razvijene u zapadnoevropskim zemljama zato što postoje razlika između pojedinih vakcina u obuhvatu, odnosno neće svaka vakcina biti odobrena za sve kategorije stanovništva – navodi Savić objašnjavajući da u zavisnosti od načina na koji su sprovedena klinička ispitivanja neke vakcine mogu biti odobrene za posebne starosne kategorije ili kategorije stanovništva sa određenim hroničnim bolestima.

On kaže da strah od vakcine postoji i u drugim zemljama sveta, ne samo u Srbiji, ali i napominje da je vakcinacija civilizacijska tekovina neophodna u trenutku kada se ceo svet suočava sa najvećim javnozdravstvenim izazovom od početka 20. veka.

Srpska agencija za lekove do sada je dobila dokumentaciju koja se odnosi na Fajzer-Biontek vakcinu, a rečeno je i da je u Srbiju stiglo 20 doza vakcine Sputnjik V za laboratorijsko ispitivanja.

Miroslav Savić nije mogao da kaže da li je uz Sputnjik V stigla i prateća dokumentacija koja se odnosi na klinička ispitivanja ove vakcine, upućujući nas na ALIMS.

Predstavnik za medije ALIMS-a Pavle Zelić prošle nedelje kazao je za N1 da je ceo proces provera vakcina koje su stigle u Srbiju na početku, dodajući da će se ALIMS potruditi da se ispune sve procedure u što kraćem roku.

– Naš ključni parametar (za davanje dozvole prim. aut.) je dobijanje dozvole od matične zemlje, u slučaju Fajzerove vakcine to je Agencija za hranu i lekove (FDA), i drugih referentnih zemalja, pre svega mislimo na Kanadu, Japan i Švajcarsku – rekao je Zelić.

Američka agencija za hranu i lekove trebalo bi da da svoje konačno mišljenje o upotrebi Fajzerove vakcine u Americi 10. decembra, kada će i široj javnosti postati dostupna dokumentacija koja prati ovu vakcinu.

Prošle nedelje Fajzerova vakcina dobila je dozvolu za upotrebu u Velikoj Britaniji, dok je Evropska agencija za lekove EMA navela da će svoju odluku o dozvoli za upotrebu Fajzerove vakcine dati krajem decembra.

Na drugoj strani, Sputnjik V registrovan je za upotrebu u Rusiji, a nema informacija da li je dokumentacija za ovu vakcinu predata i Evropskoj agenciji za lekove čije mišljenje prate EU države. Među zemljama Evropske unije do sada je jedino Mađarska pokazala interesovanje za Sputnjik V, koji bi po nekim najavama mogla i da proizvodi, što je naišlo na kritiku drugih članica.

Vakcine prigrabili najbogatiji

Pre nego što je i jedna od potencijalnih vakcina za korona virus dobila dozvolu za upotrebu, zemlje širom sveta kupile su čak 7.3 milijarde doza dok je još 2.65 milijardi doza bilo predmet pregovora, pokazuje izveštaj Djuk univerziteta iz Amerike,. Pri tome najveći deo ovih doza kupile su bogate države (3.8 milijardi) dok su srednje razvijene obezbedile 2.7 milijardi doza. Pri tome, srednje razvijene zemlje osigurale su uglavnom količine koje će biti dovoljne za samo jedan deo stanovništva dok u najbogatijim državama to nije slučaj. Na primer, Kanada je do sada kupila toliko veliki broj doza vakcina da bi mogla da imunizuje celokupnu populaciju i to pet puta.

Djuk navodi da nemaju podatke o tome da su siromašne države sklopile bilo kakve dogovore sa farmaceutskim kućama za nabavku vakcina, što znači da će imunizacija u siromašnim zemljama isključivo zavisiti od Kovaks programa, čiji je cilj ravnomerna distribucija vakcina svima u svetu. Problem je međutim taj što je Kovaks do sada uspeo da obezbedi 700.000 miliona doza, što je nije ni približno dovoljno za imunizaciju 20 odsto celokupne svetske populacije, što je cilj.