Foto: STARSPORTVest da će postati novi trener Fudbalskog kluba Partizan koju je u novinama u kojima je glavni i odgovorni urednik plasirao predsednik kluba Milorad Vučelić, bila bi, da u pitanju nije srpski fudbal, i pored pomenutog, u domenu „neverovatnog“.
Još jedno nesumnjivo fudbalsko „Ime“, legenda „sve tri“ reprezentacije za koje je igrao ukupno 102 puta, na prvi pogled „neverovatno“ prihvatio se uloge koja, realno gledano, ne može da mu donese mnogo dobrog, a loše se tu nekako podrazumeva.
Na pitanje šta mu je to trebalo odgovoriće valjda on sam nekom prilikom koja ne bude protokolarna, zašto mu je taj posao kao trenerskom početniku ponuđen, nećemo verovatno nikada saznati. Kakogod, nije to prvi put da Savo, po mišljenju većine, ide glavom kroz zid.
Sećaju se još valjda mnogi da se devedesetih kao prvi među vrhunskim sportistima priključio protestima protiv Miloševićevog režima, u tu svrhu pimplovao loptu ispred Palate Albanija, učlanio se u stranku i bez mimikrije odlučio da iskaže svoj stav, što je u to doba bila ne mala jeres.
Ubrzo po demokratskim promenama izvukao se iz politike, ali mu je i dalje „stvarno i moguće“ izgledalo kao nepisana ideja vodilja. Bio je prvi koji se otvoreno suprotstavio vladavini Dragana Đurića u Partizanu, čak mu pomalo naivno izašao na crtu na izborima, i ostao u ubedljivoj manjini. Bio je među prvima koji je pokazao želju da Tomislava Karadžića pomeri sa trona u Fudbalskom savezu, ali i tu je ostao bez bitnije podrške.
Mnoge je zato šokiralo kad je prihvatio da bude direktor reprezentacije u istom tom savezu, a kasnije i potpredsednik. A još više da je prihvatio da bude trener Partizana dva meseca pred kraj sezone koju ni eventualno osvojeni Kup ne može spasiti, koji je u velikim finansijskim problemima i čiji je nastup u Evropi naredne sezone još uvek upitan.
Da li je to samo još jedan prelazak iz opozicije u poziciju, želja da se nešto eventualno uradi, lično žrtvovanje zbog ljubavi prema klubu, izazov, inat ili nešto još manje verovatno, teško da će vreme pokazati jer ono u srpskom fudbalu odavno stoji.
Rođen je 2. septembra 1973. u Bijeljini. Dao je 37 golova za reprezentacije Jugoslavije, SCG i Srbije. Zajedno sa Patrikom Klajvertom bio je najbolji strelac na Evropskom prvenstvu 2000. sa pogodaka. Igrao je još za Aston Vilu, Saragosu, Parmu, Espanjol, Seltu, Osasunu i Rubin Kazanj. Razveden je i otac troje dece.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
