Preventivni pregled u Bolnici (foto: Branko Petrović)U Srbiji je mnogo veća stigma biti bolestan, nego biti kriminalac, ocenio je u izjavi FoNetu predsednik Udruženja pacijenata Srbije Savo Pilipović, ukazujući na društveni narativ velike stigmatizacije obolelih od bilo koje bolesti.
On je u serijalu razgovora Stigma ocenio da je ljude sramota što su bolesni, ali ih nije sramota da ne odu kod lekara i ne učine ništa da se ne bi razboleli.
Pomenuo je sopstveni primer, rekavši da njegovi roditelji, iako mu je majka lekar, nikome od svojih prijatelja nisu rekli kada je on, pre 12 godina, oboleo od melanoma, jer ih je bilo sramota.
Imamo situaciju da ljudi ne žele da idu kod lekara, već dolaze u poznom stadijumu, kada već osete simptome bolesti i kad je već kasno, predočio je Pilipović.
Prema njegovim rečima, pacijenti su diskriminisani u zdravstvenim ustanovama na “sve zamislive načine”.
“Teško je biti pacijent u siromašnom društvu, a pogotovo je teško biti pacijent u društvu čije institucije ne rade kako treba”, naglasio je Pilipović.
Podsetio je da je Udruženje proteklih nekoliko godina ostvarilo dobru saradnju sa Ministarstvom zdravlja i Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje i da postoji određeni napredak, koji nije mali, ali sistemski i dalje ne rešava probleme najvećeg broja pacijenata.
Kako je precizirao, pacijenti se najviše žale na to da lekari nemaju vremena da razgovaraju sa njima.
“Nemamo dovoljno lekara i sestara, a posledica toga je da je ogroman broj pacijenata po glavi lekara i sestara koji hoće da rade”, objasnio je Pilipović.
Napomenuo je da ima lekara i sestara koji neće da rade, jer idu popodne da rade privatno.
„Stalno se tako vrtimo u krug sa velikim brojem problema koji čekaju odgovor”, rekao je Pilipović.
On je ukazao na to da se pacijenti nadaju boljim danima i rešenjima, u iščekivanju zdravstvenih institucija koje će bolje raditi, manje se plašiti ministra i vlasti, već preduzimati aktivnosti samoinicijativno.
Govoreći o potencijalnim rešenjima, Pilipović je priznao da trenutno ne vidi rešenje za probleme domaćeg zdravstva, ako se izuzme revolucija, kao nešto što nije dozvoljeno.
“Osim Kube, koja je delimično izuzetak od pravila, ne postoji zdravstvo u siromašnim društvima”, istakao je Pilipović i ocenio da je potrebno da Srbija bude manje siromašna da bi njeni građani imali bolji zdravstveni sistem.
Naglasio je i da je potrebno razgovarati sa privatnim zdravstvom i postići kompromis između državnog i privatnog zdravstva.
On je podsetio na to da je u vreme korone privatno zdravstvo mnogo pomoglo zdravstvenom sistemu i građanima Srbije.
Takođe, Pilipović smatra da je potrebno više raditi na prevenciji, jer Srbija ima “nedozvoljeno veliki broj” pacijenata kojima su potrebni skupi lekovi.
Prema njegovim rečima, u malignim oblastima smo drugi u Evropi po broju umrlih od maligniteta, a u sredini po broju onih koji obolevaju od malignih bolesti, što je katastrofa.
Kada je reč o diskriminaciji pacijenata, Pilipović je ocenio da je ona velika i to ne samo kod obolelih od HIV ili hepatitisa, već i kod drugih pacijenata.
Osvrćući se na vreme pandemije virusa korona, on je rekao da je država lelujala kada je u pitanju vakcinacija, „pa smo imali poruke koje su slate zvanično da treba da se vakcinišemo i poruke koje su slate ispod žita da ne treba da se vakcinišemo“.
Sve to zajedno je dramatično dovelo do problema diskriminacije pacijenata, jer su mnoge bolnice zatvarane, podsetio je Pilipović.
Kako je objasnio, mnogi pacijenti zbog toga nisu mogli da se obrate svojim lekarima, niti je bilo preventivinih pregleda.
To je posledica koju i danas osećamo, jer se dve i po godine uopšte nije radilo na preventivi, naveo je Pilipović, koji je i to označio kao katastrofu.
On smatra da u Srbiji danas ima “debljih” tumora, nego što ih je bilo pre početka korone, čime se zdravstveni sistem vratio dva koraka unazad.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
