Savo Štrbac o optužnici za “Oluju”: Bolje obrazloženu optužnicu do sada nisam pročitao

Mediji su preneli juče informaciju da je Tužilaštvo za ratne zločine podiglo optužnicu protiv četiri visoka oficira Hrvatske vojske zbog ratnog zločina nad srpskim civilima jer su u akciji „Oluja“ 7. i 8. avgusta 1995. godine naredili avionsko raketiranje kolone izbeglica na Petrovačkoj cesti kod Bosanskog Petrovca i u mestu Svodna kod Novog Grada.

U avionskom raketiranju je, za sada, identifikovano 13 ubijenih osoba od kojih šestoro dece, kao i 24 ranjenih.

“Svi su prije Srbije krenuli u istrage i prikupljanje dokaze o zločinima nad Srbima u “Oluji” posebno u vezi sa avio-granatiranjem, jer tu ništa nije bilo sporno, i pred sudom u Hagu i u Tužilaštvu BiH. Srbija je imala i ima nadležnost prema Zakonu o organizaciji nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine. Zbog tog Zakona, Srbiju napadaju u regionu ali i u Evropskoj uniji. Žao mi je što mnogo, mnogo ranije nije došlo do podizanja optužnice, ali bolje ikad nego ikad”, ukazuje Štrbac.

Kako navodi, podaci o poginulima i ranjenima iz optužnice (identifikovano za ada 13 ubijenih osoba od kojih šestoro dece, kao i 24 ranjenih) su tačni i predstavljaju najmanji broj strdalih.

“Tačno je da je poginulo 10 osoba na Petrovačkoj cesti, gde mi održavamo spomenik, a ove godine bi trebalo da bude otvoren i spomen-park. Tu je poginulo četvoro dece na licu mesta i devojka od 20 godina koja je bila u drugom stanju. Kod Svodne je stradalo troje, od kojih su iz jedne porodice majka i sin, a teško je povređeno devetoro dece. Svi stradali i ranjeni su iz dvije porodice”, naglašava Štrbac za naš list.

Prema njegovim rečima, skoro 50 ljudi je ranjeno na Petrovačkoj cesti, ali su odustali od krivičnog gonjenja kada su videli koliko to sporo traje.

“Naknadno je umrla žena koja je ranjena na Petrovačkoj cesti. Ona je bila u devetom mesecu trudnoće. Rodila je zdravo dete, ali je umrla na porođaju. Njeno ime na spomen krstu nije napisano, jer je ne vodimo kao direktnu žrtvu – čak se njeno ime kao oštećene ne spominje u optužnici – ali kada sam razgovarao sa dokrotima rekli su mi da se njena smrt može povezati sa šokom koji je doživela. Naime, njen muž i svekar su poginuli u granatiranju, ona i dvoje dece su ranjeni. Videla je muža obezglavljenog, tako da su to strašne traume”, priča Štrbac, koji je malo pre avio-raketiranje bio u toj koloni.

“Vratio sam se i video sve to”, dodaje naš sagovornik i ističe da je mnogo više ranjenih bilo nego što je obuhvaćeno optužnicom, ali su u optužnici samo oni koji su priložili medicinsku dokumentaciju.

On naglašava da bolje obrazloženu optužnicu od ove za “Oluju” do sada nije pročitao.

“Nema nikakve rupe. Ako bi je sud vratio na doradu, onda nešto sa tim sudijama nije u redu”, navodi Štrbac.

Naš sagovornik podseća da je Hrvatska do 2012. godine – kada su se Srbija i Hrvatska međusobo tužile za genocide – osporavala da su njihovi avionic tog 7. i 8. avgusta deovali na prostoru BiH.

“Onda je stručni časopis “Magazin za vojnu povijest” u avgustu 2012. objavio javno sve nalete Hrvatskog ratnog zrakoplovstva u vrijeme “Oluje”. I naravno, opiše ova dva događaja iz optužnice. Jedino ne kažu da su gađali civile nego da su pogodili tenkove i nekakva oklopna vozila, što nema nikakve veze. Mi kopiju tog časopisa, preko Saše Obradovića, koji je tada zastupao Srbiju, dostavimo Međunarodnom sudu pravde, koji to prosledi Hrvatima. Posle toga, Hrvati zvanično priznaju da su avioni dejstovali, ali da su gađali vojne ciljeve. Mi imamo snimke, nigdenema pogođenih oklopnih vozila, sve su pogođeni traktori i kamion”, objašnjava Štrbac.

Na pitanje da prokomentariše predlog Tužilaštva za ratne zločine da se optuženima sudi u odsustvu, Štrbac podseća da Hrvati u ovom mesecu, dakle maju 2022. godine, pred nadležnim sudovima izvode na suđenje 62 lica optužena za ratne zločine – pripadnike Srpske vojske Krajine i JNA.

“Tek je samo nekolio njih koji su uhapšeni po međunarodnim optužnicama, svima ostalima se sudi u odsutnosti”, objašnjava Štrbac.

Kako navodi, i Hrvatskoj u strategiji za procesuiranje ratnih zločina, kao i Srbiji, piše da nije dobro da se sudi u odsustvu, jer ako nekoga koga osude postane dostupan državi koja ga je osudila, on može da podnese zahtev da mu se ponovi suđenje.

“U tom smislu, suđenja u odsustvu se smatraju neefikasnim.Međutim, bolje išta nego ništa. Mi imamo sporazum sa Hrvatima da izručujemo državaljane za sva druga krivična dela osim za ratne zločine, tako da nema šanse da oni nekoga izruče. Tužilaštvo BiH od 2014. čeka da im Hrvatska odgovori ko su bili piloti da bi moglo da podigne optužnicu, ali im Hrvati ne odgovaraju”, ukazuje Štrbac.

Po njegovom mišljenju, nije ekonomično suditi u odsudstvu, “ali postoji reciprocitet – kako ja tebi tako ti meni”.