Savo Štrbac: Svaka Milanovićeva izjava uvek je dvosmislena

Premijer Hrvatske optužio je predsednika da urušava spoljnopolitički kredibilitet zemlje. Šta radi Zoran Milanović? Koliko je i zašto promenio retoriku prema Srbiji i da li će ona nešto promeniti u odnosima Beograda i Zagreba? To su ovog jutra u „Uranku“ na televiziji K1 bila pitanja za Sava Štrpca, direktora Dokumentaciono-informacionog centra „Veritas“.

Kako je kazao Štrbac, svaka Milanovićeva izjava uvek je dvosmislena.

„Dugo pratim Milanovića i nijedna njegova izjava nije do kraja jednosmerna, svaka je dvosmislena. Drugi deo rečenice o Kosovu je kontradiktoran prvom. Veoma je slikovit, provokativan, ide po sistemu toplo-hladno. Sam je on svojevremeno objašnjavao zašto to radi. Jedno vreme, kada je bio tek izabran, tokom prve i druge godine mandata, tvitovima je „uništavao“, kao Tramp. Šta on sve govori o Plenkoviću, Pupovcu, Jandrokoviću kao predsedniku Sabora i svim drugim političarima… To pas s maslom ne bi pojeo, rekli bi naši ljudi. Čovek je ili za zatvor ili za ludnicu, govorili su. Onda je on to objašnjavao i rekao: „Pa ja nemam ništa drugo osim svoje reči i moram biti krajnje provokativan, jer sve medije drži Vlada, Plenković. Imao sam jedan radio i to su mi oduzeli i ostali su mi tvitovi. Moram dnevno bar sedam tvitova izbaciti što blesavijih i luđih da bih privukao pažnju“, naveo je Štrbac.

Najpozitivnija politička ličnost u Hrvatskoj

Savo Štrbac kazao je da Milanovićevu smenu ne traži veći deo Hrvatske, kako se govori, već da je on otkako je izabran najpre za premijera, a potom i za predsednika Hrvatske, najpopularniji političar u toj zemlji.

„Prošle nedelje su objavljeni rezultati istraživanja, inače krajem svakog meseca razne televizije objavljuju popularnost stranaka i pojedinaca, i on je na prvom mestu. Mnogo iznad svih. Negde oko 75 odsto ljudi ga podržava i vidi kao najpozitivniju političku ličnost u Hrvatskoj. On jeste vrlo često provokativan u svojim nastupima i govori svojim političkim protivnicima ono što bi mnogi hteli da kažu, što im se ne sviđa. To je nama u Srbiji, ali i mnogima u svetu – nepojmljivo. Funkcija predsednika u Hrvatskoj po Ustavu je ceremonijalna. On u vođenju unutrašnje politike ima veze sa vojskom u pogledu nekih postavljenja, on je formalno i glavnokomandujući vojske, ali i tu ima mnogo neslaganja. Zbog te ceremonijalne funkcije on je stava da se mora nametnuti“, kazao je Štrbac.

Izjava o Kosovu i Krimu

Milanović je kazao: „Dok ne shvatite da Srbija i Rusija nije isto… Da je to, nažalost, bolna činjenica i opasnost. Anektirali smo Kosovo. Mi i međunarodna zajednica. Uzeto je od Srbije. Ko je to napravio nego mi? Jesmo priznali Kosovo? Nije aneksija, nego otimanje. Kako se to zove? Ekstrakcija. Nije šija, nego vrat. Ovo nije dovođenje u pitanje Kosova, nego celog koncepta. Tako i Krim – Krim više nikada neće biti Ukrajina. To govore vodeći nemački generali. Upoređujete mi Srbe, ove opančare koji su se tu pobunili sa svetskom nuklearnom supersilom. Sulude emocije i mržnja Evropu vode u veliku opasnost“, kazao je Milanović.

Prema rečima Štrpca, Milanović je veoma slikovit i svaku njegovu izjavu trebalo bi posmatrati u skladu s određenim trenutkom, kada ju je rekao i zašto.

„Ukrajinci se bune, jer odakle Milanoviću pravo da to govori kada im je sada Hrvatska prijateljska država, i cela EU. Zbog te izjave su se odmah posvađali on i Plenković i celi Sabor. Podelilo se celo društvo u odnosu prema Ukrajini. Milanović ne dozvoljava da se obučavaju ukrajinski vojnici u Hrvatskoj za bilo šta. On kaže: „To nije naš rat“ i zamera Nemcima što šalju svoje tenkove. Milanović kaže: „Zar se ne sećate kako ste prošli u Drugom svetskom ratu, kako je prošao Napoleon, kako su svi prošli? Nije Rusija Srbija. Rusija je nuklearna sila“, to on poručuje. Kaže: „Ljudi, ne igrajte se, vratiće nam se to kad tada“. Veliki deo naroda u Hrvatskoj je na njegovoj strani, osim političara. Plenkovića je Brisel doveo da pročisti HDZ od onih ekstremnih i on je to uradio“, kazao je Savo Štrbac.

„Milanović kada govori o genocidu u Jasenovcu i u Srebrenici kaže: „Ako je ono genocid u Srebrenici onda mora biti u Jasenovcu neki drugi genocid, onda moramo stepenovati, nije sve isto“, dodaje on.

Štrbac kaže da će Milanović verovatno pokušati da osvoji i drugi mandat.

„Već za dve godine se ide na izbore, predsednički mandat traje pet godina. Mislim da bi on hteo još jedan mandat. Interesantno je slušati ko ove njegove izjave odobrava jer se u Hrvatskoj svi izjašnjavaju. Njegovi koalicioni partneri, leve stranke u Saboru, pomalo su osudile, prvi put, njegove izjave vezane za Kosovo i Krim. Rekli su da nije u redu da on priča o Kosovu jer je bio na Kosovu i kao predsednik Vlade i kao predsednik države. Doduše, zaboravljamo da je izjavu počeo sa: I ja priznajem nezavisnost Kosova, ali moramo shvatiti da je tu prekršeno međunarodno pravo i da je to oteto. To nije diplomatski ali ljudski jeste i on igra tu igru. Zato ga narod voli. Nikada niko nije imao takvu podršku kao što je ima on“, istakao je Štrbac.

Plenković VS Milanović

Štrbac je podsetio na zanimljiv TV duel Plenkovića i Milanovića, prvi koji su imali, 2016. godine.

„U prvom njihovom TV duelu, prvo što je Milanović rekao je: Kolega, više bi odgovaralo da ti sediš na mom mestu a ja na tvom, jer tvoji su bili veći komunisti od mojih. Što je tačno, ko zna njihovu biografiju. Oni su sličnih godina i obojica potiču iz komunističkih porodica. Od tada njih dvojica ne prestaju da se sukobljavaju i da raspravljaju ko potiče iz koje porodice. Milanović je tada rekao: Moj deda s majčine strane je bio ustaša, a s očeve partizan, pa su se i oni pomirili. Pa je cela nacija išla da traži koji mu je to deda bio ustaša i nisu ga našli, jer ga nije ni bilo. Zapravo je očuh njegove majke bio ustaša, a njegovog pravog dedu ubila je upravo neka granata iz nemačkog aviona u Senju gde su živeli. Baka s majčine strane tako je ostala sama sa troje dece, bila je to građanska porodica, zanatlije. Tada je naišao neki „lagani“ ustaša koji je odležao par meseci u zatvoru i odveo ženu s troje dece (Milanovićevu majku) u Rijeku i tamo ih je iškolovao i brinuo se o njima. To je taj njegov deda ustaša. Svega kod Milanovića ima, i dodvoravanja desnom.

Milanović i Srbija

Prva neslaganja datiraju iz 2015. godine i blokade graničnog prelaza.

„Tada je rekao onu čuvenu rečenicu: Šaraj brate. Malo prema Mađarskoj, Rumuniji, ne šalji mi sve. To je bila migrantska kriza. Govorio je potom i: Srbi upamet! Zbog Petrovačke ceste. Govorio je: Dok sam ja tu nikada nećete u EU. Ko ste vi? Izgubili ste sve ratove, ne možete vi kao gubitnici i agresori da sudite našim pilotima. To je bila njegova poruka, jer „ako nastavite tako nećete nikada u EU“, to je cela izjava. „Ako obustavite suđenje koje je sada ovde aktuelno, ja ću vas podržati“. Narod, posebno naš, uzima iz njegovih izjava uvek ono što nas direktno interesuje. Nekada je to ono što nam ne ide u prilog, a nekad ono što nam ne ide u prilog“, kazao je Štrbac.

Milanovića nacionalnost ne zanima

Savo Štrbac danas je sa gledaocima K1 televizije podelio i neke anegdote iz njihovog prvog susreta u Beogradu početkom 2011. godine.

„Imao sam s njim bliski susret u Beogradu, nešto pre nego će postati premijer, bio je tada predsednik stranke SDP. Došao je na sahranu na beogradsko Novo groblje svom deda stricu, očevom stricu koji je živeo ovde i bio borac sa Sutjeske, oficir veoma blizak Titu. Sam je došao iz Zagreba kolima. Mi smo tada sahranjivali jednu našu ženu iz Krajine, i dok sam prilazio kapelama vidim krug mojih Krajišnika, a u sredini kruga on – Milanović! Progurao sam se do njega i iako se nismo poznavali odmah smo se prepoznali iz medija. Onda smo mu postavljali svakakva pitanja, bez srama i straha je svima odgovarao. Ipak smo mi proterani od strane njegove države. Ja sam ga pitao: Dobro Milanoviću, tvoji su pokršteni, prezime i ime i sve ti je srpsko (on je dole iz dalmatinske Zagore) – koja vam je ikona, slava? On kaže: Ja to ne znam, veruj mi, odgovorio bih da znam. Ne znam ni kad su moji došli iz srednje Bosne. Mene ta nacionalnost ne interesuje, ja sam tek pre neki dan doznao da je Branko Grčić Srbin, meni to ne smeta. Kada je Milanović formirao vladu, pitali su ga što ne uzmeš Srbe – Pupovčevu koaliciju, a on je rekao: Šta će meni Pupovac, pola vlade su mi Srbi – Željko Jovanović iz Rijeke, Opačićka, Grčić, dva Ostojića… Sve su to Srbi, ali nije uzeo Pupovca, oni su veoma suprtotstavljeni već dugo“, kazao je Štrbac.

„Pre bih sarađivao s Milanovićem nego s Plenkovićem“

Iako će u vezi sa pitanjem nestalih „Veritas“ sarađivati s Plenkovićem i njegovim saradnicima, Štrbac kaže da bi, da može da bira, pre sarađivao s Milanovićem.

„Iako se nikad ne zna kako će reagovati. Ipak, kada bih sve njegove izjave stavio na jednu stranu i na drugu stranu Plenkovićeve, koji mu je sušta suprotnost, Milanovićeve su mi bliskije zbog svega što je ispričao i o ratu. On je bio premijer i rekao je da mu je Hrvatska slučajna država. Prvi je rekao da je u Hrvatskoj bio građanski rat. Najveći greh je u Hrvatskoj reći da je bio građanski rat. Ja tamo ne mogu da odem, jer kažem da je to bio čisti građanski rat sa primesama verskog rata. To je Milanović kao predsednik vlade Hrvatske govorio. Znajući njegov put, kako je došao, šta govori danas i koga je oko sebe okupio, ko su mu najbliži saradnici, ja bih uvek rađe s njim sarađivao nego s Plenkovićem“, kazao je Štrbac.

O Plenkoviću

Štrbac kaže da je Plenković pun afera u vezi s ministrima u vladi.

„Svakog dana menja nekog ministra. On je evropski birokrata, poslala ga je EU. Pa što bi čovek napustio one visoke plate koje imaju tamo u EU da bi došao da se svađa sa Karamarkom, ili kako su se već zvali oni njegovi proustaški prethodnici. Plenković nema veze s tim, ni on ni Milanović dana nisu bili u ratu i i to im se zamera. Bili su tada u godinama za vojsku. Ali, oni su kao deca komunizma završili škole, znali jezike, i čim su završili fakultete Granić, čuveni ministar inostranih poslova, ih je okupio usred rata i poslao po svetu. Govorio im je: Pustite rat, ratovaće drugi, vi se školujte. I Kolinda je bila u toj ekipi. Svako od njih govori po pet-šest jezika, otišli su u Pariz, Brisel, Berlin… Nema gde nisu bili“, kazao je Štrbac.

Pomak u saradnji oko nestalih osoba

Direktor Dokumentaciono-informacionog centra “Veritas” Savo Štrbac kazao je danas u „Uranku“ da je pre tri dana, u ponedeljak, u Zagrebu bio sastanak komisija za nestala lica Hrvatske i Srbije.

„I Tanja Miščević je bila tamo, a Odalović je vodio našu komisiju, on je i blizak Dačićev saradnik. To je humanitarno pitanje i svi smo jako zainteresovani da se to reši. Hrvatima je to pitanje „vrh vrhova“. Bez obzira na to na kom nivou vlasti bio, u Hrvatskoj nemate nijednog političara od lokala do vrha da ne počinje svaki javni nastup rečenicom da se moraju rešiti sudbine nestalih. Kod nas nije baš tako. Ja se pitanjem nestalih bavim sve vreme, i tokom rata i sve vreme nakon rata“, naveo je Štrbac.

On je podsetio da je pre dva ili tri meseca osvanula na internetu regionalna baza nestalih i tu su uključene i Srbija, i Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Kosovo.

„Baza broji oko 10.000 nestalih. Od toga se na Hrvatsku odnosi 2.200, na Srbiju oko 1.500 nestalih osoba. Mi smo iz te regionalne baze koja se svakodnevno menja izdvojili od tih 2.200 u Hrvatskoj 1.200 osoba sa spiska „Veritasa“. To znači da za Hrvatsku ostaje 1.000 osoba, mada se jedan deo preklapa. Mi tražimo više Srba koji se vode među nestalima na području Hrvatske nego što ima Hrvata, i to su prave stvari i mi smo tu zainteresovani. U realizaciji dogovora iz Subotice bilo je najlakše aktivirati ovu komisiju iako nije bilo direktnih sastanaka između hrvatske i naše. Oni su se sastajali kroz drugi format, na regionalnom nivou po pitanju ekshumacija, identifikacija…“, naveo je Štrbac.

Pokrenuli se međusobni odnosi

Savo Štrbac kazao je da se vide pomaci u međusobnim odnosima dve države.

„Pokrenulo se nešto u međusobnim odnosima, jeste, i dobro je da se pokrenulo jer odnosi između Hrvatske i Srbije nisu mogli da budu na nižim granama nego što su bili. Bolje je reći – nije ih bilo. Svaki pomak je dobar. Dogovorili su u Subotici da će se u narednih mesec-dva aktivirati sve međudržavne komisije, njih sedam ili osam koje su formirane posle Bečkog sporazuma o sukcesiji – tu su i granice, arhivska građa, podela zajedničke imovine SFRJ… Po ovom poslednjem pitanju se najdalje i otišlo, kada je reč o zlatnim rezervama i diplomatskim predstavništvima. Gde ima para tu je lakše. Kada je reč o humanitarnim pitanjima, mnogo je unesrećenih pa vrše pritiske i tu se nešto moralo dešavati. Mi Krajišnici to pozdravljamo, svaki pomak u odnosima“, zaključio je Štrbac.