Sećanja na prve igre

To pitanje gotovo svakodnevno smo jedni drugima postavljali družeći se – Moma Vučinić, Branko Ivošević, Mile Arsić, Čeda Trajković, Milan Ivošević, Miodrag Ivanović-Muški i ja Predrag Radovanović.

Brzo smo našli odgovor u činjenici da je Ljubičevska ergela formirana od Knjaza Miloša 1858. godine bila najstarija u Srbiji i da je konjarstvo u Stigu, Požarevcu i Podunavlju bilo vrlo razvijeno. Desetak godina posle Drugog svetkog rata seljaci su, zahvaljujući povoljnim kreditima, mehanizovali svoja domaćinstva najčešće nabavkom traktora. Konj je ispregnut iz plugova i taljiga i mnogim bogatim stižanima i moravcima služio je za prestiž i zadovoljstvo. Zahvaljujući tome Požarevac je već 1963. godine imao Konjičko društvo tada zvano ‘’Veljko Dugošević’’ i više hiljada članova. Bilo je to najveće konjičko društvo u ondašnjoj Jugoslaviji. ‘’Stišaka konjica’’ već tada je od mnogih evropskih filmskih režisera korišćena za spektakle na velikom ekranu – od serijala ‘’Vinetu’’ do ‘’Bitke na Neretvi’’ i mnoge druge.

Mi, osnivači LJKI koje sam imenovao, svoju ideju o igrama ne bismo mogli sa ostvarimo bez Blagoja Blage Uroševića, tadašnjeg sekretara Konjičkog društva, zbog čega je sa velikim razlogom i on jedan od osnivača LJKI,.

Danima i mesecima te 1963. godine, lupali smo glavu kako da smislimo takmičarsku poentu jahača na konjima i osmislili Ljubičevski višeboj, ali da se ne završi višebojem i trkama, došli smo do ideje da Igre moraju da imaju karnevalski karakter. Parada takmičara na otvaranju Igara i ‘’Ljubičevska noć’’ bila su prva rešenja.

Te 1964. godine, kada su igre počele, parada je bila veličanstvena. Branko Ivošević i ja zamolili smo velikana srpske pozorišne scene požarevljanina Milivoja Živanovića da bude na čelu parade. Branko je rekao: Vi ćete da budete vojvoda Igara’’ i čika Milivoje je prihvatio taj poziv. On je učećše na igrama poistovetio sa svojim navećim scenskim ostvarenjima, sa najvećim ulogama. Moma Vučinić, Čeda Trajković i ja imali smo zadovoljstvo i čast da čika Milivoju pomognemo da uzjaše jednog mirnog belca koga je izabrao Blaga Urošević. I, parada je krenula na čelu sa Milivojem, iza koga je nastupilo više od 200 jahača. Pred binom postavljenom na početku Tabačke čaršije gde je danas semafor, čika Milivoje, obučen u srpsku narodnu nošnju, gromkim glasom pročitao je sa konja ‘’Ukaz Knjaza’’, divan tekst poznatog dramskog pisca Požarevljanina Slobodana Stojanovića, koji je velikan srpske scene završio rečima: Borite se časno i junački!

Parada je bila i prvi moj veliki ispit, jer sam od tada, pa za 32 naredne godine, uvek bio na čelu tima za organizaciju otvaranja LJKI.

Šta još da se kaže uoči 48. LJKI? Ponosim se činjenicom da igre iz godine u godinu doživljavaju svoj uspon i da uz Viminacium i Galeriju Milene Pavlović Barilli obogaćuju Požarevac i Kostolac kao jednu od najprivlačnijih turističkih destinacija Srbije.

Od osmorice osnivača LJKI ostali smo samo da pratimo ovogodišnje 48. Igre samo Moma Vučinić i ja, uz želju da dočekamo zlatni jubilej naše manifestacije. I da se sećamo malih i velikih detalja koje bi trebalo da zabeleži i monografija povodom 50-ih LJKI. Dve godine za taj posao je kratko vreme, ali ga ipak treba iskoristiti. Jer, bila bi velika šteta ne zabeležiti sve ono što je krasilo scenu Igara, ali i sve ono što se u vezi sa Igrama iza scene događalo. Ja sam već negde rekao da su ljudi koji su izmislili LJKI mnogo muka imali oko toga da li će se pobednik Ljubičevskog višeboja zvati vitez i da li će Milivoje Živanović biti vojvoda. Koplja su se lomila i oko toga što je Milivoje bio obučen u čojano narodno odelo. Uzalud su bila pravdanja da i Sinjani na svojoj Sinjskoj alki imaju vojvodu. Lomila su se koplja i oko toga da li je na Ljubičevskoj noći kraj Morave smeo da usklikne da u svetu nema tako lepe reke kao što je srpska Morava! Ili da li je Ljuba Tadić hitajući na hipodrom smeo iz kola da dovikuje ljudima koji su takođe žuruli na igre: narode srpski, urazumi se! I tako redom. Sve je to jedna velika priča koju monografija treba da zabeleži.

Igre- Svojina Požarevljana

Igre su turističko-sportska manifestacija, ali i veliki narodni praznik. To, što su idejni tvorci i osnivači Igara morali da se nose sa politikom i vlašću, govori i o tome da su bili i prva opozicija svima koji su želeli da za dnevno-političke svrhe svojataju LJKI.

Rečju, Ljubičevske konjičke igre su svojina građana Grada Požarevca i kako sam već negde rekao ‘’crveno slovo’’ u kalendaru mnogih domaćina i domaćinstava koja dočekuju goste sa svih strana Balkana, Evrope i čitavog sveta.

Novinar i publicista

Predrag Radovanović rođen je 1932. godine u Rakincu, današnjem Simićevu, opština Žabari. Gimnaziju završio u Požarevcu, studirao prava u Beogradu. Ceo svoj radni vek proveo je u požarevačkom nedeljniku „ Reč naroda“, na poslovima novinara dopisnika, glavnog urednika i direktora. U svojoj bogatoj novinarskoj karijeri Radovanović se bavio i publicistikom. Objavio je „ Zlatne reči naroda“, monografiju povodom 50. godina postojanja nedeljnika „ Reč naroda“, i knjigu „ Usta puna sećanja“.