Sećanje na dečaka Slobodana Stojanovića svirepo ubijenog pre 30 godina: Mlad život prekinut monstuoznim ubistvom

Jutros je u Hramu Svetog đakona Avakuma u Drinjači kod Zvornika služena liturgija povodom kanonizacije Slobodana, kao i protojereja Milana Petkovića i Timotija Popovića, stradalih u Drugom svetskom ratu.

Ubistvo malog Slobodana jedno je od najmostuoznijih zločina tokom rata u BiH.

Mediji godinama pišu da je mali Slobodan tugovao za svojim psom koji je ostao kod kuće dok je on bežao sa svojom porodicom – ocem Ilijom, majkom Desankom i sestrom Slađanom.

Jednu noć se iskrao iz sobe u kojoj je spavao i krenuo po psa, ali je zarobljen.

Slobodanovo telo je pronađeno posle godinu dana u jednom kamenolomu kod Novog Sela.

Obdukcijom su konstatovane brojne smrtonosne povrede na glavi i telu nanesene pr i nakon ubistva – dečaku je odsečeno uvo, nanesene su mu posekotine po stomaku oštrim predmetom u obliku krsta, iz blizine mu je u slepočnicu ispaljen metak.

Tek 2019. godine, Veseli je sustigla kakva takva pravda. Osuđena je pravosnažno na 13 godina zatvora.

Kako je pisalo u optužnici, Veseli je dečaka uhvatila za kosu i stegla rukama, da bi potom prislonila njegovu glavu na svoja prsa i zaklala ga prerezavši mu vrat i grkljan, a zatim njegovo telo odgurnula od sebe govoreći, dok je čistila krv sa svoje odeće: „J*bem mu mater, šta uradi od mene“.

Ona je u to vreme bila pripadnica Diverzantskog voda Komande združenih jedinica Liplje, Kamenica Armije BiH.

U kaznu joj je uračunato i vreme provedeno u pritvoru od 24. marta 2017. godine, kao i vreme provedeno u ekstradicionom pritvoru u Švajcarskoj.

Iako je pored Veseli, suđeno i Sakibu Haliloviću, koji je, prema optužnici, tada bio komandant Diverzantskog voda, te da je posmatrao kako Veseli ubija Slobodana Stojanovića, ali da nije preduzeo neophodne mere da ona bude kažnjena, Halilović je oslobođen krivice.