Foto: FacebookGodinama je Ramiz Ajetović bio jedan od zaštitnih znakova kovačkog zanata u Vranju.
Goveđe kožne mehove koristio je kako bi izduvavao vazduh i raspaljivao žar za usijavanje gvožđa od koga su bile napravljene kopče, potkovice, motike i sve alatke od metala.
Ceo radni vek čika Ramiz je proveo o svojoj kovačkoj radnji. Kako je trajao plamen u njegovoj radnji, tako se rasplamsavao i život oko njega u čaršiji vranjskoj. Rasla su njegova deca, stasavali potomci.
Bakija je svirao trubu, baba Stana Karaminga pesmom lečila vranjanske boeme, koji su obožavali zvuke klarineta Kurte Ajredinovića, koji ih je podsećao na merak, dert i mesečinu o kojoj je pisao Bora Stanković.
Kovač Idriz živeo je u kućerku u naselju Raška. Oko njega još nekoliko porodica Roma. Crnilo na rukama od kovačkog zanata belio je vrućim hlebom iz crepulje. Poštovao ženu, porodicu, praznike. Đurđevdan posebno.
Naselje Raška danas je sastavni deo gradskog dela Vranja. I dalje u njemu žive pored komšija Srba i Romi. Vijugavi sokaci, pomešanim kaldrmom i asfaltom.
Hodam od kuće do kuće tražim Ajnura Ajetovića. Čoveka rođenog u Vranju 1976. godine. Sada oca četvoro dece. Sa suprugom Tatjanom ima dva sina i dve kćerkice.
– Hajde izvolite. Ja ovde sada imam majstore pa mi nemojte zameriti što sam prljav i neprikladno obučen, a iskreno nisam vas ni očekivao. Pogotovu ne za temu koju ste vi kao novinar namenili da odradite – govori nam krupni čovek, razvijene muskulature i vidljivo čeličnih mišića.
Ajnuru Ajetoviću (54) u posetu dolazim pošto ga je na razgovor za novine ubedio moj prijatelj Marko Spirić, novinar i humanitarac, koji brine o napuštenim životinjama u Vranju i volontira u vreme vanrednog stanja u Crvenom krstu.
Ajnur o svom humanitarnom podvigu ne želi da govori, samo odmahuje rukom i kaže bilo je to pre skoro mesec dana, kada je objavljena i vest na lokalnim portalima. A, ta vest je nesvakidašnja.
Ajnur Ajetović je po povratku iz Dizeldorfa gde se nalazi na privremenom radu od sakupljenog novca donirao respirator Grudnom odeljenju Zdravstvenog centra u Vranju. Podelio je i najsiromašnijim romskim porodicama, uz pomoć svojih prijatelja sa kojima je sakupio novac po skromnih 2.000 dinara.
– Ovo je moje podsećanje na dedu Ramiza poznatog vranjskog kovača i na mog nedavno preminulog oca. Malo, možda u ovo vreme pomogne onim koji lečenje od ove nevidljive bolesti mnogo znači – kratak je Ajnur, u priči o svojoj akciji pomoći.
Zaustavlja na trenutak radove sa majstorima. Insistira da on nije nikakav „junak već samo običan čovek kao i svi drugi ljudi kojih ima puno a koji su odvojili malo svoga da to bude puno za one kojima je najpotrebnije“.
Odbija da se fotografiše, jer „sve ovo nisam uradio da bi mi slika bila u novinama i da bih se time hvalio“.
– Ima jedna slika, iskoristite nju i to je dovoljno. Važno je da ova bolest prođe da imamo što manje ljudi koji umiru , a sve drugo će biti u redu kada ste zdravi i možete da raditi i od svojih deset prstiju zaradite – jasan je Ajnur, nazdravljajući za izlečenje svih od korona virusa.
Priča o ovom Romu ima puno simbolike sa zanatom kojim se bavio deda Ramiz. Ajnur je poklonio respirator, uređaj koji predstavlja veštačka pluća, dok je njegov deda uz pomoć „veštačkih pluća“ takođe koristio vazduh da udahne život vrelini gvožđa i tako zaradi za svoju porodicu.
U nesrećnim vremenima nad nebom Vranja zatvorila se još jedna lepa priča u kojoj se pokazalo koliko je solidarnost jednog skromnog čoveka, pretvorila u priču o tome kako vazduh i kada je najteže nekada pokreće život, drugi put ga spašava, ali uvek čuva čoveka.
Tekst je napisan u okviru projekta “Jačanje solidarnosti kao odgovor na COVID 19 epidemiju u Srbiji” koji realizuje Fondacija Ana i Vlade Divac uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju i Ambasade Kraljevine Norveške. Stavovi izraženi u ovom tekstu ne moraju nužno predstavljati stavove Ambasade Kraljevine Norveške, Balkanskog fonda za demokratiju i Fondacije Ana i Vlade Divac.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
