Sećanje na dvadeset miliona stradalih

Velika komemoracija održana je u Verdenu, na severoistoku Francuske, gde su francuske i nemačke trupe vodile žestoke borbe punih osam meseci. To je bila najduža bitka u Prvom svetskom ratu u kojoj je poginulo 300.000 vojnika, a Verden je postao simbol francusko-nemačkog pomirenja. Ceremoniji u Verdenu, na poziv francuskog predsednika Nikole Sarkozija, prisustvovala je i delegacija Srbije predvođena ministrom odbrane Draganom Šutanovcem.

Princ Čarls, naslednik britanskog trona i Kamila, vojvotkinja od Kornvola, prisustvovali su takođe ceremoniji u Verdenu. Ove godine se prvi put obeležava godišnjica Verdenske bitke bez prisustva francuskih vojnika iz Prvog svetskog rata, pošto je poslednji preživeli Lazare Potičeli preminuo 12. marta u 111. godini.

U društvu princa Čarlsa, australijskog guvernera generala Kventina Brajsa, Pitera Milera, predsednika nemačkog Bundesrata, predsednika Evropske komisije Žozea Manuela Barosa i predsednika Evropskog parlamenta Hans-Gert Peteringa, Sarkozi je položio vence ispred kosturnice u Duomonu, gde se nalazi 15.000 grobova. Nakon minuta ćutanja oglasila su se zvona, zapaljen je memorijalni plamen, a potom je muški hor otpevao francusku himnu.

Obraćajući se stotinama prisutnih, francuski predsednik je odao poštu svima koji su stradali u ratu i onima koji su propatili zbog gubitka svojih voljenih očeva i sinova. „Francuska nikada neće zaboraviti svoju decu koja su stradala u ratu“, izjavio je Sarkozi. Lider Francuske odao je počast i vojnicima iz ostatka Evrope, Severne Amerike, Afrike i Australije koji su „stradali daleko od svojih domova braneći našu slobodu“. Komemoraciji u Londonu prisustvovali su trojica od četvorice preživelih britanskih veterana Prvog svetskog rata – Henri Olingem (112), Heri Peč(110) i Bil Stoun (108), koji predstvljaju oličenja RAF, vojske i kraljevske mornarice.

Heri Peč, najstariji britanski preživeli učesnik Prvog svetskog rata, pročitao je akt sećanja. Dva minuta ćutanja u jedanaest sati označilo je tačno vreme kada je na snagu stupio sporazum o primirju kojim je rat formalno okončan.

Brojne ceremonije sećanja na kraj Prvog svetskog rata većsu održane u Australiji, koja je u ratu izgubila 60.000 ljudi. Premijer Australije Kevin Rud iskoristio je svoj govor na ratnoj ceremoniji u Kanberi da uputi poziv svetu na mir. „Pretrpeli smo najgore krvoproliće veka. Sećam se svoga dede Tomasa Kraforda Robsona koji je ubijen samo sedam dana pre primirja. Pokažimo novu odlučnost na početku novog veka, koji bi mogao da bude istinski vek mira“, rekao je Rud.