Sećanje na Lazu Kostića

List „Pravda”  na unutrašnjim stranama donosi tekst u znak sećanja na Lazu Kostića, čija se trideseta godišnjica smrti obeležavala krajem godine. Boem i pesnik poreklom iz Sombora, čak i nakon toliko godina od njegove smrti, ostao je pre svega upamćen kao veliki altruista, ali i po brojnim anegdotama koje je rado voleo da deli sa poznanicima.

„I danas, posle 30 godina od smrti boema – pesnika Laze Kostića, ako upitate nekog starijeg Somborca o njemu, onaj će vam odmah sa puno žara pričati o tom čudnom čoveku, visokom, mršavom, pognutom, razbarušene kose, sa velikim izgužvanim šeširom, sa kišobranom okrenutim naopačke i njegovim ‘čučpartijama’”

Voleo je da se služi „kalamburima”, svojevrsnim dosetkama i igrom rečima, a smatra se i za jednog od tvoraca istih. Iza njega ostao je veliki broj anegdota koje su ljudi rado prepričavali. Bio je neposredan, a često se služio sarkazmom i ironijom, te su njegove šale često bile i više od samog humora.

„Jednom ‘Leptir’ iz Petrovgrada (danas poznatiji kao Zrenjanin) pošalje Lazi u Sombor neke svoje pesme. U propratnom pismu zamoli Lazu da pesme pročita i da svoj sud. Međutim, Laza nije odgovarao. ‘Leptir’ posle dužeg čekanja ponovo zamoli Lazu za sud o poslatim pesmama, na čega je ovaj odgovorio samo ovim ‘kalamburom’: ‘Svaka strofa, katastrofa’.”

Laza Kostić je bio veliki patriota i rodoljub, svim snagama se tokom svog života borio za oslobođenje Kraljevine Srbije od uticaja Austrougarske monarhije.

„Zatvaran kao politički krivac, da bi odmah po izlasku iz zatvora bio biran za poslanika za Sabor. Tu nam se pokazuje u drugoj boji i pretstavlja kao nacionalni borac i rodoljub.”

Iako nije doživeo da vidi oslobođenje svog naroda, ostao je da živi kroz svoje pesme i anegdote, čak i van granica Srbije.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Vest o otvaranju prvog Lajpciškog sajma od početka rata i govor Jozefa Gebelsa, ministra propagande za vreme nacističke Nemačke, preneo je list „Vreme”. Među brojnim gostima iz sveta privrede, našao se i jugoslovenski ministar trgovine i industrije, Ivan Andres. 

Okupljenima se obratio Jozef Gebels sa kratkom rekapitulacijom prvih šest meseci rata i postignućima nacističke Nemačke u sferi privrede. 

„Jedan od najznačajnijih uslova privredne stabilnosti Nemačke je svakako njen socijalni poredak i savršeno jedinstvo koje vlada u zemlji. Današnji rat ustvari je rat nacionalsocijalističke Nemačke protiv britanske plutokratije.”

Gebels je pri dužem razgovoru sa jugoslovenskim novinarima istakao svoje zadovoljstvo neutralnim stavom Jugoslavije i istakao razliku u odnosu na pojedine zemlje istog statusa čiji se stav i opredeljenje jasno vidi kroz štampu.

„Nemačka ne želi ništa drugo nego da sve države koje nisu u ratu, zadrže stav striktne neutralnosti i da se u tome ugledaju na Jugoslaviju, koja više no i jedna neutralna država ovaj stav održava u punoj nepristrasnosti prema zaraćenim stranama.”

Na kraju samog obraćanja, naglasak je stavio na jugoslovensku štampu koju redovno prati i izrazio zadovoljstvo zbog podjednake zastupljenosti stavova zaraćenih strana.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.