„Sećanje na nedužne“ – 21. godina od NATO bombardovanja RTS-a

Prvi put u istoriji ratovanja pogođena je jedna medijska kuća koja je prethodno proglašena za legitimni vojni cilj. Zgrada RTS-a bombardovana je tokom emitovanja vesti, u 2 sata i 6 minuta, iza ponoći 23. aprila 1999.

U ime porodica žrtava, Miroslav Medić brat stradalog Siniše Medića, rekao je da je 16 radnika RTS-a „na svirep način mučki ubijeno na svojim radnim mestima bez prava da se zaštite i da se sklone na sigurno bar u vreme vazdušne opasnosti“.

„Ubijeni su od strane NATO zemalja koje su zgradu RTS-a proglasili za legitiman vojni cilj suprotno svim do tada poznatim pravilima i običajima ratovanja, iako su znali da se u njoj nalaze samo civili koji su obavljali svoj posao“, rekao je Medić, a prenosi RTS.

Medić je, takođe, rekao i da su „tog jutra, zločinački avioni su bez jasnog upozorenja i bez griže savesti sa bezbedne udaljenosti na radnim mestima ubili 16 ljudi“.

„Po prvi put u istoriji ratovanja bombardovana je jedna medijska kuća iako se znalo da u njoj svake noći radi između 150 i 160 ljudi. Ubili su jednu šminkerku, jednu video-mikserku tehničare mastera, tehničare u razmeni, električara, ljude iz obezbeđenja, preciznog mehaničara, kamermana, montera opreme, dizajnera opreme i režisera“, rekao je Medić.

„Zašto? Šta su im ti ljudi uradili? Koga su ugrožavali? Kome su bili pretnja? To su bili obični ljudi koji su samo profesionalno obavljali svoj svakodnevni posao“, rekao je brat poginulog Siniše Medića.

Medić je upitao „zašto niko od čelnika 19 NATO zemalja koje su izvršile agresiju na našu zemlju bez odobrenja Saveta bezbednosti UN nije odgovarao za taj zločin“

„Zašto niko od državnih vlasti tada nije preduzeo ništa da se spreči ova tragedija? Zašto niko u Saveznom ministarstvu odbrane nije reagovao na nepostupanje tadašnjeg generalnog direktora Dragoljuba Milanovića po naredbi Savezne vlade pod brojem 37 po kojoj je bio obavezan da izmesti ljude i tehniku na rezervno mesto rada u slučaju ratnog stanja“, rekao je Medić.

„Zašto oni koji su to morali i čija je to obaveza bila ništa nisu učinili da se ljudi zaštite iako je bilo najava da je televizija moguća meta? Da li je nečiji interes bio da bude još više mrtvih? Zašto gotovo niko nije pomogao porodicama da se pribave dokazi i rasvetle sve okolnosti koje su prethodile ovom zločinu?“, zapitao se Medić.

„21 godinu ovde ispred spomenika zašto tražimo odgovore na ova ista pitanja. Tražimo istinu. Žrtve i ovaj spomenik su opomena da se ovakav zločin više nikada ne ponovi i ne zaboravi zbog budućih generacija“, rekao je Miroslav Medić.

Stradali su tada bili na svom radnom mestu. U napadu su poginuli: Jelica Munitlak, šminker, Ksenija Banković, video-mikser, Darko Stoimenovski, tehničar u razmeni, Nebojša Stojanović, tehničar u masteru, Dragorad Dragojević, radnik obezbeđenja, Dragan Tasić, električar, Aleksandar Deletić, kamerman, Slaviša Stevanović, tehničar, Siniša Medić, dizajner programa, Ivan Stukalo, tehničar, Dejan Marković, radnik obezbeđenja, Milan Joksimović, radnik obezbeđenja, Branislav Jovanović, tehničar u masteru, Slobodan Jontić, monter, Milovan Janković, precizni mehaničar i Tomislav Mitrović, režiser programa.

Zbog pandemije kovida, a u skladu sa pravilima koja su na snazi u našoj zemlji, RTS i porodice stradalih ove godine nisu u mogućnosti da organizuju komemorativne događaje kojima se svakog 23. aprila podsećamo na ovu veliku tragediju.

U 14.06 Radio-televizija Srbije, kako navode, neće organizovati okupljanje ovim povodom, kako je prethodnih godina bilo uobičajeno, a predstavnici porodica i građani tokom dana moći će da upale sveće ispred spomenika, poštujući pri tome sve propisane mere Vlade Srbije kada je reč o udaljenosti i zadržavanju više osoba na jednom mestu.