Kada je sirijski satiričar Lukijan pisao o putovanjima u svemir u drugom veku nove ere, njegove misli izgledale su poput naučnofantastičnih priča o džinovskim paucima i interplanetarnom ratu. Ipak, u potonjim vekovima naučnici poput Kopernika, Galileja i Njutna učinili su da takva zamisao postane bliža narodu.
Najzad, 20.jula 1969. američki astronaut Nil Armstrong postao je prvi čovek koji se spustio na mesečevo „More tišine“. „Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo“, izjavio je tada. Posadu svemirskog broda „Apolo 11“ pored Armstronga činili su Edvin Baz Oldrin (koji je drugi dotakao mesečevo tlo), i Majkl Kolins (kružio oko meseca u komandnom mogulu). Avantura programa Apolo, vredna 25 milijardi dolara, trajala je od 1969. do 1972. Tokom tog perioda obavljeno je šest misija, a 12 astronauta „prošetalo je“Mesecom.
Povodom četiri decenije od stupanja na jedini satelit planete Zemlje trojicu kosmonauta juče je u Beloj kući primio američki predsednik Barak Obama, a jubilej je proslavljen širom sveta. Armstrong, Oldrin i Kolins obratili su se novinarima u vašingtonskom Nacionalnom muzeju vazduhoplovstva i svemirskih istraživanja. Armstrong je ocenio da je u vreme hladnog rata nadmetanje čija će posada prva stići na Zemljin satelit bilo „izuzetna nacionalna“ investicija i za SAD i za Sovjetski Savez, kao i „najznačajnija mirovna trka dveju strana“. „Ne tvrdim da je to bila diverzija koja je sprečila rat, ali je ipak bila diverzija“, rekao je Armstrong. Prema njegovom mišljenju, „Apolo 11“ omogućio je mehanizam za pokretanje saradnje između dva bivša suparnika.
Oldrin je najviše pažnje posvetio inspiraciji tadašnjeg američkog predsednika Džona Kenedija, koji se borio za „dobrobit Amerike i okončanje hladnog rata“. Kenedi je izjavio da su SAD odlučne da tokom 1960-ih „odu na Mesec“. „To je izazov koji prihvatamo, ne želimo da odlažemo i nameravamo da ostvarimo“, smatrao je. Ipak, Kenedi nije doživeo ostvarenje svoje vizije, budući da je ubijen 1963. u Dalasu. „Apolo 11 je simbol onoga šta velika zemlja i veliki narod mogu da urade kada uložimo velike napore, radimo zajedno i imamo snažne vođe, s vizijama i odlučnošću“, ocenio je Oldrin. Trojica astronauta takođe su se založila za slanje istraživačke misije s posadom na Mars. Kolins, koji je kružio u Mesečevoj orbiti dok su Armstrong i Oldrin šetali po Mesecu, ocenio je da je Mars mnogo zanimljiviji od Meseca.
„Ponekad mislim da sam bio na pogrešnom mestu. Kao dete, više sam voleo Mars, a tako je i sada“, kazao je Kolins. „Plašim se da nas sadašnje isticanje značaja povratka na Mesec ne navede u tehnološki ćorsokak, čime bi, bespotrebno, na više decenija bilo odloženo istraživanje Marsa, mnogo korisnijeg odredišta“, rekao je on.
Uništeni originalni snimci
U trenutku kada je u svetu obeležavana 40-godišnjica istorijskog sletanja na Mesec NASA je saopštila da su svi originalni video snimci tog događaja uništeni. Svih 200.000 snimaka o toj svemirskoj epopeji, kada su se, uništeno je, a oni koji se mogu videti potiču iz arhiva TV stanice CBS ili su snimci napravljeni uz pomoć kineskopa, uređaja za direktno snimanje TV slika. Snimak prvih Armstrongovih koraka na Mesecu videlo je, u direktnom prenosu 20. jula 1969, na stotine miliona ljudi širom sveta. Tanjug
Poruke mira
Armstrong i Oldrin ostavili su pre četiri decenije poruke mira 73 svetska zvaničnika na površini Meseca. Poruke su čuvane u malom silikonskom disku. „U ime Britanaca i svoje lično ime, pozdravljam veštinu i hrabrost koje su dovele čoveka na Mesec. Neka ovaj poduhvat omogući sticanje novih znanja i služi na dobrobit čovečanstva“, napisala je britanska kraljica Elizabeta Druga.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
