Ove godine obeležavamo vek od završetka Prvog svetskog rata. Veliki rat, kako su ga zvali dok onaj Drugi 1939. nije potresao svet, u te četiri godine tutnjao je Srbijom, ostavivši brojne teške posledice, ali i promenivši je za uvek.
Slično je bilo i sa Smederevom i smederevskim krajem i time će se Podunavlje.info baviti u narednim nedeljama u okviru serijala tekstova objedinjenih pod naslovom „Sećanje na ratnike – 100 godina od Velikog rata u Smederevu“.
Smederevo je kao pogranična varoš u vreme izbijanja Velikog rata imalo izuzetan strateški značaj i zbog toga je stradalo i podnelo veće žrtve od nekih drugih tadašnjih srpskih gradova slične veličine.
Po poslednjem popisu pre Prvog svetskog rata, onom obavljenom 1910. godine, Smederevo je imalo 7.411 stanovnika. Kada su Nemci, revnosni i pedantni kakvi su, tokom okupacije, 1916. popisali stanovništvo, zabeležili su da ima samo 4.165 Smederevaca. Nemali broj ih je sa srpskom vojskom bio daleko, ostavivši kosti u raznim bojevima i stradanjima podalje od rodnih kuća. Više stotina žitelja Smedereva je bilo internirano 1916, ali ih je mnogo i stradalo u gradu i okolini. Svoj doprinos pobedi u Prvom svetskom ratu, u onom najvrednijem, ljudskim životima, smederevski kraj je dao u velikoj brojci. Kolikoj – nažalost, nikada tačno nije utvrđeno, ali o tome svedoče imena poginulih ratnika uklesana na spomen obeležjima, podignutim uglavnom dvadesetih godina prošlog veka, a takvih je kao retko gde; od 28 naseljenih mesta na teritorij grada Smedereva ima ih u 23.
A i sam grad je postradao, jer Smederevo je pretrpelo žestoka bombardovanja, ono 1915. kada su bombe iz haubica dva i po dana bez prekida padale po Tvrđavi i varoši, pa potom 1916. i na koncu poslednje godine rata 1918. Kroz Smederevo, bombardovano i porušeno 1915, sa mnogo tragova strahotnih nedela, prošlo je do 1918. više od milion vojnika iz svih zaraćenih strana, pisao je Leontije Pavlović u knjizi „Smederevo i Evropa 1381 – 1918“.
Ovde su se bile i velike bitke, o kojima se, za razliku od nekih drugih, u široj javnosti ne zna baš mnogo, nema ih u udžbenicima ni za srednje, kamoli za osnovne škole, njima su se uglavnom bavili istoričari i hroničari.
O svemu tome i još mnogo čemu iz tih ratnih godina, velike i istovremeno i nesrećne četiri godine, moći ćete da pročitate u serijalu tekstova „Sećanje na ratnike – 100 godina od Velikog rata u Smederevu“. Na taj način, pokušaćemo da damo svoj skroman doprinos u otimanju od zaborava ljudi i događaja od pre jednog veka, makar u ovoj godini jubileja.
Projekat je sufinansiran iz budžeta Grada Smedereva, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.