„Šećeraši“ u desetoj godini

Prema poslednjim istraživanjima, u Beogradu između 10 i 20 odsto dece ima problem sa telesnom težinom. Glavni uzrok je neredovna i loša ishrana školaraca. Čak 21 odsto dece između devet i 10 godina života pati od gojaznosti. Uz to, ova savremena bolest napada više dečake nego devojčice – kaže za Danas dr Jagoda Jorga, specijalista Savetovališta za dijetetiku Instituta za higijenu Medicinskog fakulteta u Beogradu.
Prema njenim rečima, deca sa viškom kilograma najčešće obolevaju od dijabetesa i visokog krvnog pritiska.

Sve viši i sve teži

Prema rezultatima projekta „Praćenje rasta i razvoja dece u Srbiji“ koji je od 2002. do 2005. godine sproveo Institut za zaštitu zdravlja Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ uz podršku Ministarstva zdravlja i UNHCR, u saradnji sa 23 instituta i zavoda za zaštitu zdravlja i svim domovima zdravlja u Srbiji, a kojim su obuhvaćena deca školskog uzrasta, negativni trend je, kada su u pitanju neuhranjenost, zaostajanje u rastu i gojaznost, zaustavljen. Naime, od 1996. do 2000. godine u Srbiji je zabeležen zabrinjavajuci porast nedovoljne uhranjenosti dece, što je uzrokovano padom standarda. Istraživanje je takođe pokazalo da relativno mali procenat dece predškolskog uzrasta nije dostigao težinu ili visinu predvidenu za godine, dok je 13,3 odsto decaka i 14,6 procenata devojcica izuzetno visoko za svoj uzrast, što je dobar pokazatelj zdravlja deteta. Inace, deca u Srbiji su viša i teža u odnosu na medunarodne tablice rasta i razvoja. S druge strane, 13 odsto decaka i isto toliko devojcica predškolskog uzrasta je gojazno.

– Dijabetes, bolest koju smo donedavno zvali starački dijabetes, jer je „napadao“ ljude između 60 i 70 godina života, sada se javlja i kod dece od 10 i 11 godina i u pubertetu – objašnjava naša sagovornica.
Sa problemom gojaznosti se, međutim, u razvijenim zemljama sveta, poslednjih godina, uveliko govori, organizuju se razne medijske kampanje čiji je cilj suzbijanje nekvalitetne ishrane.
– U septembru prošle godine Velika Britanija donela je zakon koji je, praktično, „očistio“ sve školske kuhinje i kioske od brze i nekvalitetne hrane, i potpisao uvođenje keteringa u sve škole. Isključivo stručnjaci ocenjuju i sastavljaju jelovnik za đake koji se, po pravilu, sastoji od biološki visoko vredne, kvalitetne i kalorične hrane. Za sprovođenje ovog programa izdvojeno je 200 miliona funti a celu akciju je podržao lično predsednik države Toni Bler. Ovo je dobar primer kako bi i Srbija trebalo konačno da se okrene rešavanju problema gojaznosti dece – navodi dr Jorga.
Zakonom koji je donela Velika Britanija strogo je zabranjeno i kažnjivo svako reklamiranje nezdrave hrane u vreme kada deca gledaju TV.
– Kod nas je, nažalost, suprotna situacija. Reklama o tome kako bucmasta devojčica otima tati sendvič ide pred spavanje, kad deca gledaju TV. Zbog toga smatram da naša zemlja mora što pre doneti zakon o namirnicama ukoliko želi da reši ovaj problem – kaže specijalista za ishranu.
Inače, Platforma Evropske unije o ishrani i fizičkoj aktivnosti koja je usvojena prošle godine u Istambulu, a koju su potpisali svi ministri, jasno definiše „pravila igre“ kad je u pitanju zdrava ishrana.
– Harvard je dugo proučavao problem gojaznosti dece u Americi. Tim povodom urađena je i projekcija prema kojoj su zbog lošeg kvaliteta ishrane, dvadesetogodišnjaci prva generacija koja će zbog problema gojaznosti praktično imati kraći životni vek u odnosu na svoje roditelje. Da se to ne bi desilo i našim budućim generacijama, u borbi protiv ove pošasti moramo se svi boriti: ne samo struka odnosno lekari već i urbanisti i država koji će osmisliti i finansijski podržati izgradnju što više sportskih terena koji bi podstakli fizičku aktivnost dece – poručuje dr Jorga.
Prema njenim rečima, pauze između časova školarci u Beogradu, velike odmore koiste da na brzinu pojedu hranu kupljenu u prodavnicama i pekarama koje se, po pravilu, nalaze nadomak škola. Tako se njihov jelovnik svodi na slaniše i slatkiše: čokolade, keks, sokove ili neko testo.
– Ove namirnice su pune šećera i loših masti i uopšte štetnih sastojaka koje kod deteta izazivaju osećaj lažne sitosti i pri tom povećavaju rizik od nastanka oboljena koja su karakteristična za stariju populaciju. Naime, u ishrani školaraca nedostaje voće i povrće, kvalitetno meso i mlečni proizvodi. Stoga, ishrana u školi mora da bude organizovana i kontrolisana sa najvišeg državnog nivoa – kaže specijalista za ishranu.