Sedam miliona ljudi u svetu prevremeno umre od zagađenja vazduha svake godine

Zagađenje vazduha je najveća pretnja po zdravu životnu sredinu.

Globalno, sedam miliona ljudi prevremeno umre svake godine. Tokom 2021. zdravstveni troškovi vezani za zagađenje vazduha iznosili su 8,1 triliona dolara, ili 6,1 odsto globalnog BDP-a (Svetska banka).

Zagađenje vazduha nesrazmerno utiče na najugroženije i marginalizovane zajednice, one sa najmanje resursa da se zaštite. Takođe, više pogađa decu i starije osobe, dok zagađenje vazduha u domaćinstvima najviše pogađa žene i decu.

Zagađenje vazduha nije izolovan problem, ono je direktno povezano sa klimatskim promenama, gubitkom biodiverziteta i drugim oblicima zagađenja.

Neki zagađivači vazduha takođe utiču na klimatske promene, koje dalje podstiču zagađenje vazduha, na primer u slučaju šumskih požara ili viših nivoa ozona tokom toplotnih talasa.

Zagađenje vazduha u Srbiji ima više uzroka:

Proizvodnja energije pomoću fosilnih goriva, neefikasni uređaji i mreže za grejanje, transport, poljoprivredna praksa, sagorevanje otpada na nekontrolisanim deponijama.

Potrebno je da se pozabavimo osnovnim uzrocima i njihovim uticajima u okviru šire borbe protiv klimatskih promena, kako bismo u potpunosti realizovali zelenu transformaciju.

Zagađenje putuje bez granica. Zagađivač vazduha može da pređe veći deo kontinenta u roku od 3-4 dana.

Zato zagađenje mora biti rešavano kao regionalno i prekogranično pitanje, kroz koalicije i saradnju između država, regiona i gradova. Dok zimsko zagađenje vazduha u Beogradu ponekad brzo nestane sa zimskim vetrom, zagađivači nastavljaju da putuju u druga područja i utiču na druge zajednice, useve i biodiverzitet.

Dodatni problem je to što se neki zagađivači vazduha formiraju hemijskim reakcijama u atmosferi. To znači da nam je za efikasno upravljanje kvalitetom vazduha potreban multisektorski pristup, koji se istovremeno bavi različitim zagađivačima i sarađuje sa svim zainteresovanim stranama.

U Srbiji je tokom poslednje dve godine svest javnosti naglo porasla, a građani zahtevaju brže i odlučnije delovanje lokalnih i nacionalnih institucija. U ovom periodu je izrađen nacrt Integrisanog nacionalnog plana za klimu i energetiku do 2030. godine, podeljen za javne konsultacije, usvojen je Nacionalno utvrđen doprinos smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte, koji je dostavljen i usvojen od strane Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama u avgustu 2022. godine; Nacionalna koalicija za smanjenje energetskog siromaštva je počela sa radom i što je najvažnije, na konsultacijama je predstavljen nacrt i akcioni plan Programa za zaštitu vazduha 2020-2030.

Ovaj sveobuhvatni strateški okvir je dobar početak za dalje reforme i napredak. Pozivamo zakonodavna i regulatorna tela da daju prioritet usvajanju i sprovođenju svih neophodnih zakona i planova, a gradove da rade na usvajanju podzakonskih akata, lokalnih planova i šema subvencija i da se bave zagađenjem kao kritičnim prioritetom, a preduzeća da investiraju u energetsku efikasnost, infrastrukturu čistih proizvodnih alata i transportne sisteme.

Takva posvećenost rukovodstva i institucija omogućiće mnogobrojne prilike građanima da postanu akteri promena, a privatnom sektoru da razvije inovativna rešenja i otvori niz novih radnih mesta.

„Zagađenje vazduha je kompleksno pitanje koje će se rešavati na više nivoa (nacionalnom, lokalnom, pojedinačnom), kroz delovanje u svim društveno-ekonomskim sektorima. To je odlična prilika za uvođenje društvenih, administrativnih i tehnoloških inovacija koje će podstaći ulaganja za dobrobit svih, za bolji kvalitet života“, smatra Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka UN u Srbiji.

„Moramo brzo da proširimo dobre prakse koje su uspešno testirane u Srbiji, radeći na dugoročnim strukturnim promenama. Ujedinjene nacije obezbeđuju podršku u oblastima u kojima se ukrštaju zdravstvena, socijalna, rodna, klimatska, energetska i ekološka politika. Kao odgovor na zagađenje vazduha, UN u Srbiji nastavljaju da rade na inicijativama za poboljšanje kvaliteta vazduha, energetskoj efikasnosti, dekarbonizaciji, zelenom finansiranju, podizanju svesti javnosti, upravljaju podacima, osiguravajući da su sva rešenja inkluzivna i da dopiru do ranjivijih grupa i naselja. Radimo sa krajnjim ciljem postizanja pozitivne promene za ljude i planetu – što je
jedna od najvažnijih ambicija Agende 2030.“

Aktuelna energetska kriza je izazov koji je potrebno blagovremeno rešiti, ali i podsticaj da se ubrza transformacija i nadogradnja toplotne, energetske i transportne infrastrukture, ubrza energetska obnova javnih i privatnih zgrada širom zemlje, prelazak na održivi transport, promovisanje meke mobilnosti u urbanim sredinama i modifikovanje poljoprivrednih praksi kao što je spaljivanje useva.

Ove promene mogu drastično smanjiti zagađenje vazduha i predstavljaju jedinstvenu priliku za zemlju da razvije nove poslovne mogućnosti i za građane da promovišu i usvoje zdravije stilove života i odgovorno ponašanje u odnosu na potrošnju energije. Potrebno je da odmah preduzmemo akciju i zajedno radimo za vazduh koji delimo.