Sedamdesetogodišnji Zaječarac Žika Branković popeo se na “krov” Irana

Damavand je za Irance sveta planina i predstavlja mesto hodočašća. U podnožju se nalazi džamija sa zlatnim krovom Sahib Al-Zaman gde se može prenoćiti, a planinari muslimanske veroispovesti mole se Bogu da im pomogne i da ih zaštiti od svih nezgoda koje vrebaju prilikom uspona.

„Meni je, kao najstarijem učesniku akcije, prijala pažnja i pomoć svih članova tima”, kaže Žika Branković za Danas.

Prema njegovim rečima dugo se pripremao za ovu avanturu, jer kako on kaže, trebalo je ne samo fizičke snage i dobre kondicije za uspon, već i mentalna snaga koja je na ovakvim usponima često presudna.

“Sretao sam ranije na planinama puno mladih ljudi koji su mnogo fizički snažniji od mene ali, zbog nedostatka mentalne energije i želje da se popnu na vrh i sa vrha pogledaju u krug, nisu uspeli”, objašnjava Branković.

Naš sagovornik kaže da su putovali avionom preko Istanbula do Teherana i proveli dva dana u obilasku glavnog grada nekadašnje Persije, a sada Irana, koji ga je, kako on ističe, očarao izgledom.

“Teheran je megapolis od 15 miliona stanovnika sa modernom arhitekturom i saobraćajnicama. Metropola poput bilo koje evropske. Obišli smo neke atraktivne znamenitosti koje su vezane za Teheran, poput Tornja Milad, sa koga se vidi ceo Teheran, zatim kompleks palata Golestan, Azadi spomenik i neizbežan Teheranski bazar”, prenosi imresije ovaj planinar iz Zaječara.

Pošto se Teheran nalazi na 1.200 metara nadmorske visine, Branković kaže, da svaka šetnja po gradu predstavljala je neku vrstu aklimatizacije i pripremu za uspon na Damavand.

“Damavand, najviši vrh Bliskog istoka sa visinom od 5.610 metara, smatra se “krovom Irana” i jednom od najjedinstvenijih prirodnih atrakcija Irana sa svetskom slavom. To je izuzetno lepa kupasta vulkanska planina koju osim visine krasi i prelepa forma čije strane su nastale slivanjem užarene lave što je zaslužno za tako lep izgled”, objašnjava on i dodaje:

“To je poluaktivan vulkan na čijem vrhu se nalaze krateri, gde se sumporna para kao veliki stub istiskuje iz rupe pod visokim pritiskom, sve do visine od nekoliko metara”.

Planinarenje po vulkanskim planinama zahteva dobru fizičku kondiciju, jaku volju, da bi se izdržao napor i sva moguća iznenađenja, vremenska razlika, višednevno penjanje da se organizam brzo oporavi za naredni dan kada se ide na veću visinu gde je manje kiseonika.

“Meni je bio ovo šesti vrh preko 5.000 metara i imam dosta iskustva u penjanju na ovakvim planinama. Kada se pređe granica od 5.000 metara onda srce brže kuca, počinju glavobolje, vrtoglavica. Svaki penjač može da oboli od visinske bolesti. Sretao sam na Damavandu ljude koji su zbog nedostatka kisonika, peckanja u grudima, očima i nosu odustajali i vraćali se nazad pre nego su izašli na vrh. U dane kada smo mi boravili na ovoj planini nastradalo je troje penjača što nam je na neki način svima pokvarilo raspoloženje i izazvalo strepnju. Često sam se pitao “da li ću moći” i “šta će mi ovo””, kaže sagovornik Danasa i dodaje:

“Prilikom penjanja, kada mi je bilo najteže razmišljao sam i slikao kamene figure pored staze nastale hlađenjem lave, i o svim stvarima koje su mi prolazile kroz glavu da moj um se okupira i ne razmišljam o patnji koja me prati. Želeo sam da pronađem tu univerzalnu misao o meni, o ljudima koje srećem na stazi o tome kako nas putovanja menjaju”.

Ekspediciju su činili učesnici iz Hrvatske, Makedonije, Bosne i Srbije. Ukratko Jugoslavija u malom.

“Posebno mi je drago da smo se tako lepo slagali i pomagili što je na kraju dovelo do toga da smo svi izašli na veoma zahtevan, težak i naporan vrh Damavand, koji se nalazi na 5.610 metara nadmorske visine.

Najzaslužniji, prema rečima Žike Brankovića, je vodič, Zoran Pavlović – Paća, iskusni visokogorac koji je sa njima uspešno odradio aklimatizacione pripreme.

“Prvo smo pohodili planinski vrh Kolum Bastak, 4.135 metara u blizini Teherana. Aklimatizacija se najbolje postiže sporim usponom, čime se telo postepeno prilagođava pre samog uspona na velike visine. Zbog toga naš uspon na Damavand je trajao četiri dana”, ističe on.

Za Žiku Brankovića planinarenje je vremenom postalo način života, pošto, kako on tvrdi, čovek postane zavisnik od planina.

“Jednostavno nedostaju mi visoke planine, izlazak na vrh, inspirativni vidici, trenutak kada se zaboravi sva muka i patnja kada pogledam svoj život i jednostavno dobijete inspiraciju da vidite šta se nalazi na nekoj planini koja je negde ispred nas”, objašnjava on razlog zašto još uvek osvaja vrhove, iako za par dana puni 69 godina.

Kako on kaže za Danas, bio je na mnogim planinama Evrope, Azije, Afrike, i imao mnogo iskušenja i opasnih situacija – goreo na suncu i smrzavao se, ali kada je sišao sa Damavanda, kako ističe, prašnjav, umoran i gladan, po povratku u Teheran otišli su u restoran i uz nacionalni “Kebap” i bezalkoholno pivo rekao je sebi “Dosta je bilo”.

“Približavam se sedamdesetoj godini i smatrao sam da ostatak života treba provesti u uživanju po brdima, a onda me je pozvao prijatelj, čestitao na ostvarenom uspehu i pozvao da se popnemo na najviši vrh Srbije, Velika Rudoka, 2.660 metara, na Šar planini. Nisam mogao da odolim. Popeo sam se na Rudoku neposredno po povratku iz Irana”, uz osmeh ističe Žika Branković.

Borba sa opakom bolešću

Krajem 2013. godine Branković je sasvim slučajno saznao da je oboleo od najteže i najpodmuklije bolesti – kancera. Posle šoka, odlučio je da se bori sa ovom opasnom bolešću. Prošao je kroz hemioterapiju, zračnu terapiju i na kraju se podvrgao hiruškom zahvatu.

Uspeo je da pobedi kancer i na trogodišnjicu od operacije popeo se na najviši vrh Evrope na Elbrus, čija je visina 5.642 metara, a nakon toga bio je na Atlasu, pa na Everestu.

“Kada dotaknete dno, probajte da dodirnete nebo”, poručuje je Žika Branković.

Žika Branković nakon ove avanture, nastavlja sa svojim aktivnostima pomoći deci oboleloj od raka, pa sada ozbiljno sprema materijal za novu knjigu čiji će prihod opet biti namenjen malim herojima koji vode tešku borbu sa podmuklom bolešću koju je on pobedio.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

Predstava „Polanski protokoli“ u Zaječaru

U Radul begovom konaku u Zaječaru izložba likovnih radova Jasmine Dugić

„Lažu nas godinama. Obećavali su asfalt, Dom kulture…“: Meštani Rgotine pored Zaječara održali zbor građana i traže izbore za Mesnu zajednicu

Milica Todorović 31. decembra, Jelena Karleuša dan kasnije u Boru: Pokrenuta peticija za otkazivanje koncerta