Šef Misije OEBS-a: Mora se okončati nekažnjivost za zločine nad novinarima u Srbiji

Bratu je, na konferenciji za medije Asocijacije nezavisnih elektronskih medija, ukazao da svi prisutni shvataju važnost slobode medija i bezbenosti za novinare i OEBS je spreman da pomogne Vladi Srbije u ispunjavanju obaveza i međunarodnih konvencija koje je sama prihvatila.

Prema njegovim rečima, podaci Evropske federacije novinara ukazuju da u Evropi postoji 48 nerešenih slučajeva ubistva novinara, od kojih su tri iz Srbije – Slavko Ćuruvija, Milan Pantić i Dada Vujasinović.

Ne želim da komentarišem pravosudni ishod slučaja Ćuruvija, ali radi se o problematičnoj odluci koja otvara ozbiljna pitanja, naveo je Bratu i dodao da su svi svedoci eskalaciji pretnji nad novinarima.

Pretnji i nasilja, nažalost, ima u svim državama EU i tamo ima nekažnjivosti, ali to nije opravdanje za Srbiju. Nedavno smo videli porast pretnji novinarima u Novom Sadu, u proteklih deset dana skoro sedmoro novinara je dobilo pretnje i to nas navodi da se upitamo – šta se pobogu događa u tom gradu, kazao je Bratu.

Bratu se posebno osvrnuo na pretnje koje dobijaju Ana Lalić Hegediš i Dinko Gruhonjić, lideri Nezavisnog društva novinara Vojvodine.

„Ne govorim ovde da li se slažem ili ne sa njenim izjavama u Dobrovniku, to je njeno mišljenje, nije moje mišljenje, niti misije OEBS. Ja komentarišem da u slobodnom društvo možete da dajete izjave sa kojima se drugi ne slažu, ali da ne dobijate pretnje smrću“, naglasio je Bratu.

Pretnje koje dobija Gruhonjić, kao i grafiti na ulazu zgrade u kojoj živi, neodoljivo podsećaju na slučajeve Slavka Ćuruvije i Milana Pantića, upozorio je Bratu.

Komentarišući sutrašnju sednicu Apelacionog suda posvećenu slučaju paljenje kuće novinara Milana Jovanovića, Bratu je rekao da se taj incident dogodio pre šest godina, da postoje prvostepene presude, ali je potrebna pravda i odgovornost za taj zločin.

Ne sme biti nekažnjivosti za zločine nad novinarima, ponovio je.

Bratu je, govoreći o radu Stalne radne drupe za bezbednost novinara, napomenuo da se radi o mehanizmu kojem nema alternative i koji je na slučaju u Vranju pokazao koliko je važno zajedničko delovanje i angažovanost policije, tužilaštva i medijske zajednice.

Ambasador OEBS je dodao da u primeni Medijske strategije i nedavno usvojenih medijskih zakona vidi korake napred, ali i izazove.

Prema njegovim rečima, potrebno je da Regulatorno telo za elektronske medije ispunjava svoj mandatm, da se imenuju novi članovi Saveta REM.

Kada je reč o raspisivanju konkursa za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa, problem je što skoro polovina opština u Srbiji to nije učinila do roka do kada je morala, dodao je.

Posao ne može da radi međunarodna zajednica i promene neće doći spolja, potrebno je da dođu iznutra, od građana ove zemlje, rekao je Bratu.

Upitan o da li postoje medijski uslovi za održavanje lokalnih izbora kako bi ljudi doneli informisane odluke, Bratu je rekao da ima uslova za izbore, da ljudi iznesu svoje misljenje, iako ima stvari koje nisu savršene.

Na to smo ukazivali, postoje preporuke u skladu sa najboljim međunarodnim praksama. REM bi trebalo da radi prema svom mandatu i ODIHR je to naveo u ranijim preporukama, ali to ne znači da nema uslova za izbore, rekao je Bratu.