Šef misije OEBS: Veštačka inteligencija ima potencijal da naškodi demokratskim vrednostima

Istraživačica za ljudska prava i tehnologije Bojana Kostić istakla je da savremeni komunikacini poredak karakteriše kraj optimizma da internet daje neverovatne mogućnosti izražavanja za sve i da danas znamo svaki sadržaj koji prolazi kroz društvene mreže, agregatore vesti i pretraživače.

Navela je da su ti internet posrednici postali „čuvari informacionih kapija“ koji određuju koji sadržaj će uopšte moći da se pojavi na njihovim platformama i kako će biti sistematizovan, ali i kao koji će sadržaj biti uklonjen.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković ocenila je da biološka ekspertiza pomnožena sa računarskom moći i podacima daje mogućnost za „hakovanje ljudskih umova“, čime može da se utiče na slobodu izražavanja.

Navela je da sistemi koji automatski moderiraju mnoge sadržaje eliminišu i pre nego što ih ljudi vide, i da se, s obzirom na brzinu tih sistema za eliminaciju, samo može zamisliti koliko sadržaja nismo videli.

Ona je naglasila da ljudi ubacuju svoje predrasude u kreiranju algoritama i ukazala da ubacivanjem tih predrasuda u kodove ljudi diskriminišu ljude.

Šef Misije OEBS Jan Bratu istakao je da veštačka inteligencija ima potencijal da usmerava javno mnjenje i utiče na njega zbog čega da postoji i potencijal da se naškodi demokratskim vrednostima.

Dodao je da bi sve 57 članica OEBS, među kojima je i Srbija, trebalo da promovišu i štite ljudska prava i standarde, i da bi to trebalo da u osnovi razvoja strategija i politika veštačke inteligencije.

Predstavnica OEBS za slobodu Medija Tereza Ribeiro istakla je da nismo svesni koliko je veštačka inteligencija prisutna u našim životima i u svemu što radimo, od najjednostavnijih do najkompleksijih stvari.

Naglasila je da za OEBS od velikog značaja izuzetan uticaj koji veštačka inteligencija ima na način na koji se pristupa ljudskim pravima, ali i uticaj veštačke inteligencije na medijske slobode na koje veštačka inteligencija „mnogo utiče“.

Direktorka Balkanske istraživačke mreže (BIRN) Dragana Žarković Obradović istakla je da je pluralizam poledica ukupnog uticaja koji algoritmi imaju na ceo medijski ekosistem.

Ukazala je da se dve trećine mladih između 18 i 25 godina u Srbiji informiše isključivo preko društvenih mreža, pa je velika odgvornost i tih mreža i algoritma šta će doći do tih ljudi.

Ona je rekao da algoritmi „teraju medije“ na stalnu trku u kojoj će samo oni mediji koji mogu neprestano da „hrane tu životinju“ mogu da budu vidljivi.

Dodala je da zato velike medijske organizacije sa lošim sadržajem najviše profitiraju i da su ljudi „apsolutno prezasićeni sadržajem“ zbog čega beže od informacija i zatbaraju se u „informativne balone“.