Šef Ratnog štaba SRS odgovarao Šešelju

 Kao jedan od osnivača Srpskog četničkog pokreta i SRS, Stefanovićje posvedočio da je cilj tih partija bilo stvaranje srpske države koja bi uključivala i teritorije drugih republika bivše Jugoslavije.

Svedok je kazao i da je Šešelj držao govore dobrovoljcima, ali je napomenuo da lider radikala nije pozivao na ubijanje, niti bilo koga terao da ide u rat. Naznačio je da ne veruje da su dobrovoljci radikala počinili zlodela. U konfuznom iskazu putem video veze iz Beograda, Stefanović- koga je sud obavezao da svedoči – nastojao je da relativizuje istinitost više izjava koje je proteklih godina dao istražiteljima haškog tužilaštva, ne negirajući, međutim, da ih je dao i potpisao. U jednoj od tih izjava, Stefanovićje, na primer, rekao da je 1991. Šešelj bio „zabrinut“ zbog ponašanja dobrovoljaca koje je „regrutovala“ SRS na ratištu i mogućnosti da njihova zlodela budu pripisana partiji. Kada mu je taj navod predočen, svedok je odgovorio da se „ne seća“ i da SRS nije regrutovala, nego „usmeravala“ dobrovoljce. Stefanovićje tvrdio da je izjave haškim istražiteljima od 2001. godine – kada je postao poslanik DHSS – davao po nalogu pokojnog premijera Srbije Zorana Đinđića kako bi „politički kompromitovao Šešelja“.

Paranoja u sudnici

Aleksandar Stefanović je ustvrdio i da je juče ujutru bio na meti pokušaja „otmice ili likvidacije“, ali je tužiteljka Kristina Dal objasnila da je u njegov stan došla službenica Tribunala koja je trebalo da ga preveze u beogradsku kancelariju suda na svedočenje. Predsedavajući sudija Žan-Klod Antoneti zatim je ocenio da je svedok „paranoičan“, što je nešto kasnije rekao i za Šešelja, kada je optuženi, na početku unakrsnog ispitivanja, tražio da kamera prikaže sve osobe koje su u sobi iz koje je Stefanovićsvedočio.