Ratni komandant Armije BiH Sefer Halilović uzburkao je strasti tvrdnjom da će „Republika Srpska nestati ako bude sproveden referendum o Danu RS“.
Zbog takve poruke srpski premijer Aleksandar Vučić razmišljao je da prekine posetu SAD i najavio je da će uskoro razgovarati sa predsedavajućim Predsedništva BiH Bakirom Izetbegović, dok je šef srpske diplomatije Ivica Dačić ocenio da je izjava Halilovića „najveća pretnja miru i stabilnosti u regionu“.
Halilović, bivši oficir Jugoslovenske narodne armije, postao je poznat devedesetih. Rođen je 6. januara 1952. u Taševu, kod Prijepolja. Vojnu akademiju je završio 1975, a 1990. dvogodišnju školu za komandni kadar. Magistar je političkih nauka. Dezertirao je iz JNA 1991, samo nekoliko dana pre planiranog unapređenja u čin pukovnika i postao komandant Teritorijalne odbrane BiH, koja je kasnije prerasla u Armiju Republike Bosne i Hercegovine. U avgustu 1992. imenovan je za načelnika Generalštaba te armije. Na funkciji je ostao do novembra 1993, kada je izabran za vođu inspekcijskog tima i komandanta operacije „Neretva 93“.
Na početku rata u SFRJ Halilović je bio pobornik ideje da se jedinice JNA odmah napadnu u celoj BiH i osmislio je plan blokade svih kasarni JNA na tom području. Po okončanju oružanih sukoba penzionisao se u činu generala Armije BiH i počeo je da se aktivno bavi politikom. Bio je ministar u Vladi Federacije BiH i lider je Bosansko-hercegovačke patriotske stranke. Haški sud je u julu 2001. podigao optužnicu protiv njega zbog zločina nad bosanskim Hrvatima koje su počinile snage Armije BiH pod njegovom komandom u operaciji „Neretva 93“. Dobrovoljno se predao septembra iste godine. Zahvaljujući garancijama Vlade BiH, proveo je na slobodi vreme do početka suđenja.
U novembru 2005. oslobođen je od svih optužbi i pušten na slobodu. Sud je zaključio da, iako se ubistva koja se smatraju ratnim zločinima jesu dogodila na navedenim lokacijama, Halilović „nije imao komandni autoritet jer je bio samo inspektor, i ne može da se smatra odgovornim za njih“. Tužilaštvo se žalilo na presudu. U oktobru 2007. Apelaciono veće je odbacilo žalbu i potvrdilo oslobađajuću presudu. Halilović je autor knjige „Lukava strategija“, koja sadrži njegova sećanja i svedočanstva o ratu u BiH. Na njega je u julu 1993. pokušan atentat. U napadu je poginula Halilovićeva supruga Mediha i njen brat Edin Rondić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.