Za tri godine Subotica će obeležiti ceo vek otkako je njen sugrađanin Ivan Sarić poleteo avionom i tako postao prvi čovek u ovom delu Evrope koji se vazduhoplovom vinuo u visine. Možda zahvaljujući upravo njegovom entuzijazmu, vazduhoplovstvo u ovom gradu ima dugu tradiciju, a u okviru kluba koji nosi njegovo ime već decenijama se neguje sportsko letenje, od onog avionskog, preko jedriličarstva i padobranstva, sve do zmajarstva i paraglajdinga koji poslednjih godina imaju sve više poštovalaca.
Za tri godine Subotica će obeležiti ceo vek otkako je njen sugrađanin Ivan Sarić poleteo avionom i tako postao prvi čovek u ovom delu Evrope koji se vazduhoplovom vinuo u visine. Možda zahvaljujući upravo njegovom entuzijazmu, vazduhoplovstvo u ovom gradu ima dugu tradiciju, a u okviru kluba koji nosi njegovo ime već decenijama se neguje sportsko letenje, od onog avionskog, preko jedriličarstva i padobranstva, sve do zmajarstva i paraglajdinga koji poslednjih godina imaju sve više poštovalaca. Uz to, kako podseća Goran Vuković, instruktor letenja na jedrilici, Subotica ima kompletnu vazduhoplovnu školu u kojoj se polaznici obučavaju i za pilote aviona i zmajeva, ali i za padobrance. Poslednjih godina klub Ivan Sarić reafirmisao je jedrilice koje koriste stari, jednostavan i jeftin način poletanja – vitlo, što za nostalgične zaljubljenike u visine predstavlja poseban užitak.
Sezona letenja počinje od marta i subotički sportski aerodrom na Bikovu već je otvorio svoju pistu za turiste i znatiželjnike, odnosno sve one koji bi da isprobaju svoj avanturistički duh i bace pogled iz visina na Suboticu i Palić. A ukoliko je vreme lepo pogledom se može dosegnuti čak do Segedina. Nekima sam osećaj lebdenja u jedrilici uz pomoć toplih vazdušnih struja poput rode predstavlja nezaboravan doživljaj, ali je svakako panorama Palićkog jezera s 250 metara visine, uređenih njiva i već rascvetalih polja, poseban začin tom nesvakidašnjem iskustvu. Upravo ti takozvani panoramski letovi čine glavnu turističku ponudu kluba Ivan Sarić koji nastoji da povrati nekadašnju slavu, ali i nekadašnje članstvo izgubljeno tokom devedesetih. Mnogi piloti amateri tada su bili prinuđeni da odustanu od svoje strasti jer je dozvola za letenje u tim vremenima krize predstavljala zaista pravi luksuz i oni je jednostavno nisu ni obnavljali.
Rukovodstvo Aero kluba, međutim, za svoj aerodrom vidi i druge mogućnosti koje bi mogle doneti nove sadržaje ukoliko se on bude otvorio i za sletanje malih aviona iz inostranstva. Živimo u vremenu kada je posedovanje i letenje avionima do 5.700 kilograma nosivosti, odnosno s dvadesetak sedišta, postalo uobičajena pojava, čemu su se susedne države i naravno mnoge druge u Evropi već prilagodile, obezbeđujući nesmetano sletanje za takve letelice. Mi, nažalost, i u tome kasnimo, ali ovog puta nije reč o pomanjkanju kapaciteta i tehničkih mogućnosti, jer to subotički aerodrom ima, već pre svega o tromosti sistema, ili pak neshvatanju potreba novog vremena. Tek nedavno je vršački aerodrom, prvi u toj kategoriji, otvoren za ove avione, dok subotički još uvek čeka na odluku iz Beograda.
Dobijanjem dozvole za sletanje aviona iz inostranstva Subotica bi proširila svoju turističku ponudu, a s druge strane omasovljenjem ovakve prakse avio usluge bi se i kod nas u ovom segmentu modernizovale. U protivnom, dešavaće se i dalje da, recimo, onaj ko želi da iz Segedina doleti do Subotice takvom letelicom najpre ode do Beograda na carinjenje i pasošku kontrolu, a tek zatim u Suboticu. A reč je praktično samo o dozvoli da se na subotičkom aerodromu po potrebi angažuju pogranična policija i carina – svi ostali uslovi za sletanje tih aviona već postoje.
Velimir Bašić, direktor Vazduhoplovnog centra u Subotici, kaže da su naši piloti već odavno iskusili šta znači ekspeditivnost u drugim zemljama. – Bilo gde da odemo avionom i bilo gde gde postoji aerodrom da zatražimo dozvolu, odmah je i dobijemo – jednostavno, svaki lokalni policajac je ovlašćen da dođe i pogleda naše isprave. A otkako su Mađari ušli u EU, ni to više ne rade. Mi smo, naprotiv, imali slučajeva da neko iz susedne Mađarske zamoli da sleti na naš aerodrom i kada smo zatražili od kontrole letenja da mu se dozvoli sletanje oni kažu – u redu, nema problema, ali moramo najpre da pitamo Posle nekoliko sati nam kažu – žao nam je, ne može – priča Bašić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
