Seizmološkinja objašnjava šta se desilo u Turskoj i šta može da očekuje Srbiju

Kako je navela, zemljotres koji je pogodio Tursku i Siriji imao je visoku magnitudu i dogodio se u prostoru u kome je veliki broj obejakata koji su zidani van standarda.

„Sagrađeni su pre nego što su doneti inovirani standardi u Turskoj, sagrađeni su na tlu koje nije pogodno za gradnju, dogodio se u vreme kada je veliki broj ljudi bio u kućama“, pojašnjava Radovanović za N1.

Na pitanje od čega zavisi razornost, kaže da je za to presudno koliko je energije uspelo da se sakupi u prostoru.

„Zavisi i od dužine raseda koji je aktiviran. Zamislite da imate prostor dužine 100 kilometara i da se dva bloka dodiruju, da su veliki pritisci i u jednom trentuku ta dva bloka kliznu. Kada jedan veliki prostor učestvuje u akumulaciji seizmičke energije, kada je veliki pritisak, onda se dogodi veliki zemljotres“, rekla je.

Napominje da nije uobičajeno da se dogode dva potresa skoro iste, velike magnitude, ali dodaje da za Tursku možemo da kažemo da jeste.

„Zemljotres kod Izmita 1999, posle mesec dva dogodio se još jedan slične jačine na rastojanju od 100 kilometara što liči na današnju situaciju. Jer sva energija nije mogla da bude istrošena prvim zemljotresom. Dogodio se prvi zemljotres, promena napona koja je nastala usled pražnjenja je dovela do dotoka dodatne energije na onaj sledeći“, objasnila je.

Napominje da je Srbija na istoj tektonskoj ploči, ali Turska ima jedan mega blok – anadolijski. Međutim, kako kaže, mi smo na periferiji događanja.

Slavica Radovanović kaže da u Srbiji postoje savremeni propisi, koji su 2019. usaglašeni s evropskim i koje treba unaprediti u smislu osobenosti našeg tla.

„Mi smo uradili seizmološke karte na osnovu kojih treba da se projektuje, država treba da kontroliše da li su poštovani svi principi tokom projektovanja, država treba da ima stručne ljude. Mislim da seizmološki deo nije dovoljno kontrolisan“, kaže ona.

„Iako smo smešteni na mestu gde osećamo uticaj zapada, jer se Italija rotira ka prostoru Balkana i pritiska, iako se anadolijski blok rotira ka zapadu i pritiska Grčku i ti pritisci se preko Bugarske i Grčke prenose kod nas, ali mi smo daleko od tih granica. Dogodi se na tom putu puno zemljotresa, do nas doseže mali dotok seizmičke energije“, kaže seizmološkinja.

Podseća da je Turska velika država, koja ima jednu od najmodernijih seizmoloških mreža.

„Oni su od 1999. mnogo uložili u istraživanja, mnogo instrumenata po Turskoj, mnogo radova turski stručnjaci objavljuju vezanih za seizmologiju. Oni mogu da registruju i najslabije zemljotrese, pa ih zato registruju 20.000. Prognoza zemljotresa nije u smislu kada će biti, prognoza je urađena i Turska ima savremene karte. Sve je uradila da spremi podloge. Na kartama je definisano da je to zona gde se mogu dogoditi jaki zemljotresi. To su procesi koji zavise od mnogo faktora. Fakotre ne možemo da anticipiramo da bismo mogli da kažemo tad i tad“, dodaje.