Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Slaviša Lekić najavio je da će se žaliti na rezultate konkursa Beograda o projektnom sufinansiranju medijskih sadržaja od javnog interesa, dok predsednik NDNV Nedim Sejdinović smatra da tabloidi koji su dobili novac ne mogu da ispune javni interes.
Lekić je na debati „Modeli i transparentnosti državnog finansiranja medija – predlozi za novu medijsku strategiju“ ocenio da je beogradski konkurs slika i prilika onoga što se dešava“ na medijskim konkursima lokalnih samouprava.
Članovi komisije za dodelu sredstava Grada Beograda za medijsko sufinansiranje sadržaja od javnog interesa su bili: Ferenc Berček, Marija Stamenić, Vladimir Jovanović, Dragana
Milošević i Nebojša Radošević, nabrajao je Lekić i konstatovao da se 37 godina bavi novinarstvom i da ne poznaje nikoga od njih.
Konkursi Ministarstva kulture i informisanja su potpuno druga priča, ali i o njima se može razgovarati, konstatovao je Lekić koji ne očekuje da žalba NUNS na rezultate konkursa
u Beogradu donese rezultate, jer će novac biti dodeljen i potrošen.
Lekić je istakao da se postavlja i pitanje daljeg učešća NUNS u Radnoj grupi za izradu medijske strategije, imajući u vidu da je Udruženje novinar Srbije odlučilo da se potpuno povuče.
Konstatujući da se iz Radne grupe povukla i predstavnica Asocijacije medija, Lekić je upitao ima li svrhe dalje učestvovati u radu tog tela.
On je, ipak, podvukao da NUNS neće dići ruke od izrade nove medijske strategije iako, kako je naveo, u ovim okolnostima teško da može da radi sa državom na tom poslu.
Sejdinović je istakao da ga, kada je reč o konkursu Grada Beograda za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa, niko ne može ubediti da tabloidi ispunjavaju taj cilj.
Prema Sejdinoviću, činjenica da su tabloidi dobili novac na gradskom konkursu svedoči o tome da su se vlasti „razbahatile“.
Sejdinović smatra da se u novoj medijskoj strategiji mora bolje definisati medijski sadržaj od javnog interesa, ali i unaprediti rad stručnih komisija za dodelu sredstava time što će se definisati pojam „medijski stručnjak“.
Što se tiče Regulatornog tela za elektronske medije, njega prepoznajemo kao jedan od ključnih problema na medijskoj sceni i tražimo da se na potpuno drugačiji način biraju članovi Saveta REM, rekao je Sejdinović iznoseći preporuke za izradu nove medijske strategije.
Prema Sejdinoviću, potrebno je minimizirati ili potpuno ukloniti uticaj izvršne i zakonodavne vlasti na izbor članova Saveta REM.
Izvršna direktorka Asocijacije medija Dalila Ljubičić je, komentarišući rezultate gradskog konkursa, ocenila da tabloidi mogu da stignu do publike, ali da je drugo pitanje da li će voditi računa o javnom interesu.
Ljubičić je navela da je Upravnom odboru Aoscijacije predložila da izađe iz Radne grupe za izradu medijske strategije pošto nije rešeno pitanje izvora podataka koje će radna grupa koristiti.
Analiza stanja mora da se zasniva na brojkama i podacima, a ne na nečijim mišljenjima, objasnila je Ljubičić i dodala da Ministarstvo nije pokazalo interes da koristi podatke Reportera bez granica o medijskoj koncentraciji u Srbiji, a istovremeno nije ponudilo nikakva druga rešenja.
Ljubičić je navela i da je kao članica Radne grupe za izradu medijske strategije tražila od resornog Ministarstva da zatraži od Tanjuga informaciju dokle se stiglo sa sprovođenjem odluke Vlade Srbije o likvidaciji.
Dodala je da je Ministarstvo to učinilo, ali dok je ona bila članica Radne grupe nije stigao odgovor.
Predsednik ANEM Milorad Tadić je ocenio da je Grad Beograd „obesmislio“ konkurs za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa.
Grad Beograd konkurs raspisuje negde krajem godine, danas su objavili rezultate, a sredstva će biti prebačena u novembru, dodao je Tadić i upitao kako će mediji koji su dobili novac do kraja godine ispuniti ono na šta su se obavezali u svojim projektima sa konkursa.
To jeste jedan od redovnih problema kada su u pitanju lokalne samouprave, a ne samo Beograd, konstatovao je Tadić, ukazujući na problem završetka projekata do kraja godine.
Uprkos problemima u praksi, Tadić smatra da je projektno sufinansiranje „dobra zamisao“ i jedini način za transparentno raspoređivanje sredstava medijima za sadržaje od javnog interesa.
Advokat Miloš Stojković je ukazao da se već treću godinu zaredom na konkursima za projektno sufinansiranje ne finansiraju sadržaji od javnog interesa, nego pojedini mediji.
Ta praksa nije ništa novo. Sistem projektnog sufinansiranja je dobro zamišljen, ali je na neki način izopačen. To je posledica neodstataka u zakonskoj regulativi, smatra Stojković.
On je ocenio da nema nikakve nezavisne procene programskih sadržaja koji se finansiraju javnim novcem.
Ne zna se da li je zaista ostvaren javni interes, a mnoge zloupotrebe od 2015. naovamo nam govore da nije, zaključio je Stojković.
Debatu „Modeli i transparentnost držvnog finansiranja medija i predlozi za novu medijsku strategiju“ organizovali su BIRN, Fondacija Slavko Ćuruvija i NUNS.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
