Šekler: Novi sojevi ne bi trebalo da izazivaju preteranu zabrinutost

Vakcine nam pomažu da se što pre uspostavi ravnoteža između nas i virusa, odnosno između štete koju on može da napravi i zaštite naših života koju nam pružaju. Krajnji ishod tog procesa jeste da ovaj korona virus postane poput drugih korona virusa koji izazivaju prehlade i na koje se niko ne osvrće. To je prirodan proces postizanja ravnoteže između nas kao nove vrste u kojoj se virus širi i samog virusa, takozvani ekvilibrijum, kaže u razgovoru za Danas virusolog i mikrobiolog Milanko Šekler, koji radi u Veterinarskom specijalističkom institutu u Kraljevu.

Odgovarajući na pitanje kada ćemo doći do toga da Sars-Cov-2 postane bezazlen, sagovornik Danasa kaže „brže nego što mnogi misle“.

– Ako pogledamo pandemiju španskog gripa, vidimo da je bilo potrebno četiri-pet godina da se ona smiri, a da N1H1 postane virus koga nikoga više ne zanima, osim naučnika. Međutim, u to vreme ljudi su se neuporedivo manje kretali, a i sama putovanja su trajala za trenutno vreme nezamislivo dugo. Sada osoba za nekoliko dana može da promeni kontinente. S obzirom na takav intenzitet saobraćaja i fluktuaciju ljudi verujem da će sve trajati tri puta kraće, a mi već godinu dana imamo iza sebe, kaže Šekler.

Upitan o zaštiti koju postojeće vakcine mogu da pruže protiv novih sojeva, te da li novi sojevi u tom smislu mogu da produže pandemiju, Šekler ističe da veruje da će sve vakcine biti efikasne, samo što zaštita koju pružaju možda bude trajala kraće kod novih sojeva.

– Sve vakcine koje danas imamo u upotrebi počele su da se prave u približno isto vreme, što znači da su imale istu polaznu osnovu odnosno da su pravljene na osnovu soja virusa koji je u tom trenutku bio dominantan. Tako da ako jedan proizvođač, kao što je Fajzer, kaže da je njegova vakcina efikasna protiv novih sojeva – britanskog i južnoafričkog, nema razloga da i druge vakcine ne budu efikasne – dodaje Šekler.

Komentarišući činjenicu da je AstraZeneka pre dva dana saopštila da njihova vakcina ima ograničenu efikasnost protiv blagog oblika bolesti izazvane zaražavanjem korona virusom, sagovornik Danasa navodi da to treba uzeti sa rezervom.

– AstraZeneka je od početka imala problema sa procenom efikasnosti vakcine koja je varirala od 60 do 90 odsto u zavisnosti od količine doza koje su date ispitanicima. Istovremeno, još uvek ne postoji dovoljno podataka o efikasnosti ove vakcine za stariju populaciju. Imajući sve te probleme u vidu ja nisam sklon da odmah prihvatim da ova vakcina ne štiti protiv južnoafričkog soja, ističe Šekler.

On podseća da je Fajzer, proučavajući dejstvo svoje vakcine na južnoafričkom soju, ustanovio da vakcina stvara od 2,4 do 6,5 puta manje efikasnih neutralizujućih antitela kod južnoafričkog u odnosu na dominantni soj, dodajući da to ne znači da vakcina ne štiti od južnoafričkog soja.

– Ako vakcina stvara manje efikasna neutralizujuća antitela za južnoafrički soj, to ne znači da nije efikasna, već da jedino zaštita koju ona pruža može da traje kraće, odnosno da će neophodni nivo neutralizujućih antitela brže opasti. Međutim nisu specifična antitela jedina odbrana koju vakcina pokreće. Vakcina stvara i takozvani ćelijski imunitet, odnosno T linfocite, koji kao vojska kruže kroz krv i ubijaju virus kada naiđu na njega. Pri tome T limfociti su tehnički teži za praćenje i merenje i ne kontrolišu se rutinski kao što je to slučaj sa antitelima. dodaje Šekler.

On smatra da novi sojevi ne bi trebalo da izazivaju preteranu zabrinutost, te da su oni pre svega važni naučnicima koji treba da prouče efikasnost postojećih vakcina.

– Prvo treba da budemo sigurni da kada govorimo o britanskom soju zaista možemo reći da se on za 30 odsto brže širi. Na brzinu širenja može da utiče niz faktora poput mera koje se primenjuju, gustine naselja, gustine i okolnosti neke subpopulacije (šta ako su oboleli iz iste fabrike ili škole na primer), poštovanja epidemioloških propisa, starosne kategorije stanovništva koja se prati, pa je samim tim i pitanje koliko se precizno može ustanoviti da se neki soj virusa lakše prenosi. Ono što je važno jeste da ni jedan od ovih sojeva ne izaziva težu kliničku sliku. Ako zaista postoji značajno lakša prenosivost, to može biti i dobra stvar jer može voditi ka manjoj patogenosti virusa u budućnosti, što je neko nepisano pravilo u prirodi, što bi onda značilo da je Sars-COV-2 na pola puta da postane jedan od korona virusa sa kojima živimo već godinama unazad, zaključuje Šekler.

O sekvenciranju virusa

Milanko Šekler i doktor Dejan Vidanović, koji vodi sekvenciranje u laboratoriji na Veterinarskom institutu u Kraljevu, zajedno su sa Medicinskim fakultetom uključeni u projekat sekvenciranja uzoraka virusa, na osnovu čega mogu da se otkriju mutacije. Šekler objašnjava da je britanski soj u Srbiji pronađen u uzorku koji je obrađivan na Medicinskom fakultetu u Beogradu, a da u Kraljevu nisu pronašli takav soj. On takođe ističe da je sekvenciranje dug i skup proces, zbog čega se obrađuje relativno mali broj uzoraka kako u Srbiji tako i u svetu.

Šef slovačke diplomatije donosi 15.200  testova

Beograd – Ministar spoljnih poslova Slovačke Ivan Korčok posetiće ove sedmice Srbiju i Crnu Goru, i uručiti im pakete sa  po 15.200 PCR testova, koje su „razvili i proizveli“ slovački naučnici. Ovu inicijativu osmislio je Vladimir Bilčik, izvestilac EP za Srbiju, u saradnji sa slovačkim naučnikom Pavolom Čekanom, kažu za Danas saradnici za medije Bilčika „Kombinovali smo moć politike, nauke i diplomatije. Slovačka je strateški partner država Zapadnog Balkana. PCR testovi odražavaju evropsku solidarnost i ja želim da se od sveg srca zahvalim slovačkoj diplomatiji za saradnju i ministru Korčoku na isporuci testova ovom regionu“, poručuje Bilčik, koji je takođe Slovak. M. S.