Sekretarijat: Srbija unapređuje kreiranje i sprovođenje javnih politika

Podsetila je da je reč o o grupi mera koje Vlada uvodi kao odgovor na potrebe društva radi uređenja onih oblasti života koje su javni interes – da obrazovanje bude savremeno, kvalitetno i konkurentno, a prilike za zapošljavanje budu veće, da se obezbedi dovoljan broj mesta u vrtićima da bi roditelji mogli da rade, da zdravstvene usluge budu efikasne i okrenute pacijentu.

Dodala je da odluke koje se tiču unapređenja života i rešavanja nekih problema od značaja za celo društvo, nisu ni malo jednostavne zbog čega konsultacije sa svim zainteresovanim stranama pomažu da se iskristališu prioriteti, jer se tako kroz proces kreiranja javnih politika stvaraju dobri zakoni i drugi propisi.

„Potrebe su razne i brojne, a budžetska sredstva po pravilu ograničena. Zbog toga, za pitanje rešavanja nekog važnog problema koji se tiče većine građana ključno je da se problem dobro identifikuje i analizira i se u dijalog uključe sve zainteresovane strane. Za kvalitetne javne politike neophodan je kontinuirani dijalog javnog i privatnog sektora“, objasnila je Tošić za „Politiku“.

Pomoćnik direktora Republičkog sekretarijata za javne politike Ninoslav Kekić kao jedan od boljih primera postupka kreiranja javnih politika naveo je program E-papir.

„Reč je promeni regulative i pojednostavljenja postupaka pred javnom upravom, te samim tim kroz inicijative privrede koje su bile upućene konkretno za određene postupke, kao što je naprimer ukinuta obaveza privrednika da prijavljuje novozaposlene preko M4 obrasca i time postignuta ukupna ušteda za njih na godišnjem nivou od 30 miliona evra“, kazao je on.

Ukazao je da je država time prepoznala da su privrednici u pravu i da je potrebno napraviti reformu tako što će država obavljati te poslove umesto privrednika.

„Ako je privrednik podatke već dostavio Poreskoj upravi, svaki drugi organ može da koristi te iste podatke. Prednost u reformi kada su u pitanju usluge za privredu jeste u tome što imate mnogo manje osetljivih ličnih podataka te samim tim razmena podataka između organa može i brže i bolje funkcionisati“, objasnio je Kekić.

Koliko je podrška EU doprinela unapređenju procesa donošenja javnih politika, objasnila je predstavnica Projekta EU za reformu javne uprave u okviru Sektorskog reformskog ugovora Majda Sedej.

„Često dokumenti javnih politika, kao što su strategije, programi, predstavljaju liste lepih želja koje završe sa vrlo niskim stepenom realizacije. Puno energije odlazi na analize, konsultacije, pisanje i usvajanje dokumenata, a krajnji rezultati su razočaravajući“, ukazala je ona.

Navela je da i dobre ideje „propadnu kad dođe do realizacije i susretnu se fiskalnom realnošću“.

„Dokumenti ostanu na policama, a problemi nerešeni. Jedno od ključnih pitanja je kako definisati javnu politiku koja se može sprovesti“, rekla je Sedej.

Zbog toga je kako je istakla, preduslov za sprovodivost javnih politika to da su njihovi ciljevi realistični.

„Zakonom o planskom sistemu i pratećim uredbama definisana je obaveza predlagača dokumenta javne politike da za svaku od predviđenih mera i aktivnosti utvrdi troškove sprovođenja, u svakoj od godina važenja dokumenta, kao i da obezbedi izvore finansiranja“, rekla je Sedej i dodala da su pravovremene informacije o procenjenim troškovima mera i aktivnosti jedan od ključnih alata u upravljanju javnim politikama.