Seksualno obrazovanje na dugom štapu

Najnovija inicijativa stiže od ministarke bez portfelja Slavice Đukić Dejanović, koja najavljuje da će o uvođenju seksualnog obrazovanja uskoro razgovarati sa ministrom prosvete Mladenom Šarčevićem. Sam ministar podržava tu ideju, ali ukazuje da bi pre ubacivanja novog predmeta trebalo promeniti nastavni plan i program i videti koliko je nedeljno opterećenje dece. A dok se to ne desi, Šarčević kao rešenje vidi da se ove teme uče u okviru fizičkog vaspitanja i biologije, te da bi u školama mogle da se organizuju radionice koje bi držali psiholozi.

Đukić Dejanović kaže da bi učenici u okviru posebnog programa trebalo da uče o reproduktivnom zdravlju, seksualnim navikama, kontracepciji… što bi, kako ističe, bila najbolja mera prevencije neželjene trudnoće koja kod nas predstavlja ogroman problem među mladima. Ministarka predlaže da se program realizuje fakultativno ili da se pomenute teme ubace u sadržaje drugih nastavnih predmeta.

U Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja kažu za Danas da nisu dobili nikakav nalog iz Ministarstva prosvete koji se tiče programa seksualnog vaspitanja. Na adresu ove institucije, koja priprema predloge nastavnih planova i programa, godinama unazad sa raznih strana stizale su inicijative za uvođenje novih predmeta, pa tako i seksualnog obrazovanja, a bilo je i predloga da o ovim temama đaci uče u okviru zdravstvenog vaspitanja, koji bi trebalo da obuhvati sve aspekte očuvanja zdravlja mladih.

Većina predlagača tražila je da se novi sadržaji ubace isključivo kao poseban predmet, što je nemoguće, ukoliko se istovremeno nešto ne izbaci iz postojećeg rasporeda časova. U višim razredima osnovne škole odavno je premašeno zakonsko ograničenje broja časova na nedeljnom nivou, a u gimnazijama i srednjim stručnim školama taj broj je gotovo u svim obrazovnim profilima na gornjoj granici. Ubacivanje seksualnog vaspitanja kao zasebnog predmeta zahtevalo bi prekomponovanje nastavnog plana, a ako bi se sa tim krenulo u srednjoj školi to bi, smatraju stručnjaci, bilo prekasno.

Sa nekim aspektima seksualnog obrazovanja đaci se prvi put susreću u četvrtom razredu osnovne škole, u okviru predmeta priroda i društvo, kada obrađuju sadržaj spoznaj sebe i uočavanje polne različitosti.

Nevenka Arsenijević Majer, savetnica u Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, kaže za Danas da se o reproduktivnom zdravlju đaci detaljno uče u sedmom razredu osnovne škole u okviru biologije. Odnosi među polovima, kontracepcija, rizično ponašanje, seksualno prenosive bolesti, planiranje porodice… samo su neke od tema koje se obrađuju na tim časovima. U trećem razredu gimnazije u svim smerovima govori se o građi i funkciji organa za razmnožavanje, funkcionisanju polnog sistema kod čoveka, oplođenju, razvoju fetusa, kontracepciji… dok se u trećem razredu gimnazije društvenog smera i četvrtom opšteg i prirodnog smera uči o razviću čoveka od oplođenja do smrti.

Stručnjaci ukazuju da je najbolji model za edukaciju mladih o reproduktivnom zdravlju kroz vannastavne aktivnosti, jer to školama daje mogućnosti da kroz tribine, radionice, pa čak i pozorišne predstave približe učenicima ove teme, ali i da uključe lekare iz domova zdravlja, psihologe, seksologe… Ministarstvo bi uputstvom moglo da propiše da ove aktivnosti budu obavezni deo školskog programa, kao i da ih moraju pohađati svi đaci, što je jedan od načina da se obezbedi da sva deca budu informisana i da se izbegne novo povećanje nedeljnog fonda časova. I što je najbitnije, škole bi trebalo da pitaju učenike šta je to što njih zanima, a ne da sa pozicije odraslih nameću teme za koje oni misle da bi đaci trebalo da ih nauče.

Čekaju se rezultati

Prethodne tri školske godine u jednom broju vojvođanskih srednjih škola sproveden je projekat „Zdravstveno vaspitanje o reproduktivnom zdravlju“ i to upravo kao vannastavna aktivnost. Ove godine ga nema u školama, jer se očekuje procena efekata trogodišnjeg programa i eventualna odluka da li bi mogao da bude uveden i u osnovnu školu.