Incident na ekskurziji Filološke gimnazije otvorio pitanje: Koliko često nastavnici seksualno uznemiravaju učenike?

– Povodom incidenta na ekskurziji u Italiji, škola je odmah po povratku suspendovala nastavnika i protiv njega je pokrenut disciplinski postupak. Disciplinski postupak nije krivični postupak, zaposlenom se izriču mere, a ne kazne i sankcije. S obzirom da je zaposleni, posle pokrenutog disciplinskog postupka i rešenja o udaljenju sa rada, podneo zahtev za raskid radnog odnosa, doneto je rešenje o prestanku radnog odnosa. Najteža mera disciplinskog postupka je prestanak radnog odnosa do koga je i došlo – kažu za Danas u Ministarstvu prosvete.

Do objavljivanja ovog teksta iz Ministarstva prosvete nismo dobili odgovor koliko je u prethodnom periodu bilo prijava učenika ili njihovih roditelja na nedolično ponašanje nastavnika, u smislu seksualnog uznemiravanja. Na to pitanje nisu nam odgovorili ni nadležni za nacionalnu platformu za prevenciju nasilja „Čuvam te“.

Izvor Danasa kaže da se u proseku jednom godišnje ili u dve, tri godine pojavi u medijima informacija da je neki nastavnik ili zaposleni u obrazovnom sistemu osumnjičen za seksualno nasilje, što ne mora da znači da su te optužbe tačne.

Poslednji takav primer zabeležen je u Odžacima, gde je pedagoški asistent koji je bio zaposlen u tamošnjoj predškolskoj ustanovi osumnjičen da je u prostorijama vrtića fotografisao nagu decu bez dozvole roditelja.

Krajem 2021. mediji su pisali da je osnovno javno tužilaštvo naložilo podnošenje krivične prijave protiv nastavnika u OŠ „Laza Kostić“ u Kovilju zbog sumnje da je polno uznemiravao nekoliko učenica.

Slični slučajevi zabeleženi su i u Jagodini, 2019. godine, a 2017. u Čačku, a epilog te priče bila je i smena dva direktora srednjih škola u kojima je predavao profesor, osumnjičen za seksualno uznemiravanje.

Zabrana nasilja

Krovni zakon u oblasti obrazovanja zabranjuje nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje, kao i ponašanje koje vređa ugled, čast ili dostojanstvo ličnosti, a to se odnosi i na seksualno nasilje.

A šta se tačno pod tim podrazumeva precizirano je Pravilnikom o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje, koji razlikuje tri novoa seksualnog nasilja i zlostavljanja.

Prvi nivo tog nasilja i zlostavljanja su neumesno, sa seksualnom porukom: dobacivanje, psovanje, lascivni komentari, širenje priča, etiketiranje, seksualno nedvosmislena gestikulacija.

U drugi nivo spadaju seksualno dodirivanje, pokazivanje pornografskog materijala, pokazivanje intimnih delova tela, svlačenje, a treći nivo zavođenje od strane učenika i odraslih, podvođenje, zloupotreba položaja, navođenje, iznuđivanje i prinuda na seksualni čin, silovanje i incest.

Lice koje je pravosnažnom presudom osuđivano za krivična dela protiv polne slobode ne može da se zaposli u obrazovnoj ustanovi, a dokaz da nije osuđivan mora da podnese prilikom zasnivanja radnog odnosa.

U praksi se, međutim, dešava da nastavnik za koga se u kolektivu „šuška“ da je sklon neprimerenom ponašanju prema učenicima, bez problema može da promeni školu, a da uprava druge škole ne bude obaveštena jer kolege iz prve škole prećute takve informacije budući da nemaju dokaze da su glasine tačne.

O tome da li se slučajevi neprimerenih komentara, seksualnih aluzija i nepotrebnih dodira, pre svega učenica, svesno prikrivaju u školama ili se preko njih olako prelazi, teško je izvući pouzdan zaključak.

Zbog specifičnosti predmeta, nastavnici fizičkog vaspitanja češće nego drugi prosvetni radnici mogu imati fizički kontakt sa decom, što potencijalno može biti povod za sumnje o njihovom profesionalnom ponašanju.

Profesionalno postupanje

Kako bi se profesori fizičkog zaštitili od neopravdanih optužbi učenika i đačkih roditelja i sprečili postupanja nastavnika koja bi mogla biti okarakterisana kao neadekvatna, Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i Srpski savez profesora fizičkog vaspitanja i sporta su sredinom 2020. godine doneli Stručno uputstvo o bezbednoj realizaciji nastave i učenja fizičkog i zdravstvenog vaspitanja u osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju, kojim je vrlo detaljno propisano postupanje nastavnika u situacijama koje su karakteristične upravo za nastavu ovog predmeta.

U tom uputstvu je, između ostalog, pojašnjeno kada je fizički kontakt, odnosno dodir neophodan u realizaciji nastavnih sadržaja, koji su najčešći kontakti između njih, pa čak i kako se izvode.
Tako, na primer, piše da se kad nastavnik pomaže učeniku prilikom izvođenja vežbe asistencija se sastoji od kratkog, laganog dodira u određenom kritičnom trenutku izvođenja vežbe, kada je potrebno da se nadoknadi nedostatak snage, zamaha vežbača i kretanje usmeri u pravom smeru.

Posebno se naglašava obaveza da se asistencija obavlja isključivo u skladu sa metodikom (načinom, tačkom/mestom na telu koje se dodiruje).
Ukoliko učenik, odnosno učenica nije u mogućnosti da uradi neku vežbu nastavnik ne sme preći granice propisane asistencije (podiže, dodiruje za delove tela koji nisu u direktnoj vezi sa izvođenjem vežbe), kako bi omogućio da se vežba izvede.

Sastavni deo dokumenta su i primeri dozvoljenih kontakata u nastavi fizičkog u skladu sa metodikom, pa se objašnjava kako nastavnik asistira prilikom izvođenja koluta napred, preskakanja kozlića, odbrane…

U uputstvu je definisan i način ulaska učenika i nastavnika u svlačionicu, u koju nastavnik može da uđe uz prethodno kucanje i najavu, a bez prethodne najave u slučaju sumnje ili postojanja opasnosti i proceni rizika po bezbednost i zdravlje.

U praksi je bilo primera da upravo prilikom presvlačenja u svlačionici dođe do tuče đaka ili neslanih šala među decom pa je reagovanje nastavnika fizičkog bilo nužno.