Seksualno uznemiravanje na fakultetima: Izostaju prijave, ali i kazne za nasilnike

Najčešće anonimno i na društvenim mrežama, što povlači nove, takođe anonimne ispovesti, jer većina nije spremna da nasilnike prijavi visokoškolskoj ustanovi na kojoj studira.

A prema svedočenju studentkinja ispada da je poslednji slučaj o kome danima bruje mediji, a tiče se profesora Fakulteta političkih nauka Slaviše Orlovića, samo vrh ledenog brega onoga što se dešava u kabinetima, slušaonicama i hodnicima različitih fakulteta.

Slučajevi za koje se zainteresuju mediji se po pravilu završavaju odgovorom uprava fakulteta da nisu dobili nijednu zvaničnu prijavu i da ne mogu da postupaju na osnovu kuloarskih priča, ali da su spremni da postupaju u skladu sa zakonom i definisanim procedurama.

Takvu poruku dobili su i studenti koji su protestovali ispred FPN-a zbog najave da bi Slaviša Orlović mogao da bude izabran za dekana ovog fakulteta.

S druge strane, optužbe na račun jednog profesora Arhitektonskog fakulteta, koje su takođe započele ispovestima anonimnih studentkinja po društvenim mrežama, da bi se potom u celu priču uključili policija i tužilaštvo, rezultirale su otkazom koji je ovaj nastavnik dobio.

Procedure pune manjkavosti

Smiljka Tomanović, profesorka na Odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, kaže za Danas da je FPN bio prvi fakultet na Beogradskom univerzitetu koji je doneo pravilnik o sprečavanju seksualnog uznemiravanja inspirisan i motivisan upravo slučajem sa profesorom Orlovićem.

– Taj slučaj je procesuiran na način na koji se i inače u ovakvim situacijama postupa, profesor je suspendovan sa mesta prodekana i dobio je disciplinsku sankciju. To rešenje je bilo u arhivi fakulteta, sada ga nema, ali postoje kopije – kaže Tomanović.

Ona dodaje da je nakon FPN-a ovakav pravilnik uradio Filozofski fakultet, koji je takođe bio inspirisan jednim slučajem, ali je u pitanji bio student koji je uznemiravao dve studentkinje.

U tom trenutku na Beogradskom univerzitetu pravilnik je imao još samo Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, a među ostalim beogradskim fakultetima doneo ga je Pravni fakultet Univerziteta Union.

– Međutim, pošto smo na Filozofskom fakultetu pravilnik doneli brzo zbog slučaja koji je trebalo procesuirati, taj akt je imao manjakovosti i mi smo dosta dugo radili na njegovoj reviziji da bi bio što pouzdaniji i poverljiviji. U međuvremenu je na nivou Univerziteta u Beogradu donet Pravilnik o sprečavanju i zaštiti od seksualnog uznemiravanja koji propisuje minimum standarda koje moraju da primene svi fakulteti. Iz tog procesa je ishodovala obaveza da fakulteti imenuju poverenike za ravnopravnost, što su oni i učinili i te osobe su do sada prošle dve, tri obuke na Univerzitetu – navodi Tomanović.

Ona kaže da je novi saziv univerzitetskog Odbora za ravnopravnost inicirao izmene postojećeg pravilnika, kako bi jasno, detaljno, na pouzdan i poverljiv način definisao sve procedure.

Tomanović, koja je koordinatorka Radne grupe za izmenu ovog pravilnika, navodi da je tekst u značajnoj meri izmenjen da je faktični napisan novi. Dokument je u završnoj fazi i u narednom periodu bi trebalo da bude usvojen.

Komentarišući to što se seksualno uzmemiravanje na visokoškolskim ustanovama retko prijavljuje, naša sagovornica kaže da je kultura neprijavljivanja i zastrašivanja prisutna na fakultetima.

– To mora da se promeni prvo time da se uspostavi pouzdan mehanizam za prijavljivanje. U pravilniku nije predviđeno pokretanje postupka ako je prijava anonimna, ali postoji definisan konsultativni postupak koji je vrlo poverljiv. Kao i u pravilniku koji postoji na Filozofskom fakultetu, predvideli smo prisustvo osobe od poverenja koja bi bila sve vreme kraj osobe koja podnese prijavu, ali to mora da bude neko ko je u vezi sa fakuletom, bilo nastavnik ili student, a ne neko spolja, poput drugarice ili rođaka, na primer. Biće određen minimalan broj takozvanih poverljivih savetnika. To su osobe iz redova zaposlenih i nastavnika kome svako ko ima problem, ili ima saznanja da neko drugi ima problem, može da se obrati i savetnici će ih detaljno uputiti u procedure – prenosi Tomanović neka od predloženih rešenja u izmenama univerzitetskog Pravilnika o sprečavanju i zaštiti od seksualnog uznemiravanja, ucenjivanja i seksističke diskriminacije.

Nije važno samo da postoji prijava

Jelena Riznić, aktivistkinja Ženske solidarnosti, kaže da nije dovoljno da fakulteti imaju pravilnike, uz opasku da su oni napravljeni tako da dekani donose odluke o različitim prijavama.

– To bi značilo da se za dekana prihvata neko ko ima u svojoj istoriji prijave za seksualno uznemiravanje i da mu se daje ogromna moć za odlučivanje o različitim stvarima. Ali da biste imali prijavu morate da uspostavite odnos poverenja i atmosferu u kojoj nije pitanje samo da treba da postoje prijave, nego i šta će sa njima biti. Ako imate malu jedinicu, kakva je fakultet, u kojoj svako svakog zna i postoji velika mogućnost da se dese posledice po žene koje su prijavile, ako nemamo dovoljno primera da su nasilnici snosili odgovornost, a nemamo ih, niko neće da se sa svim tim nosi – ističe Riznić, koja je podržala studente FPN na protesu zbog izbora Slaviše Orlovića za dekana te visokoškolske ustanove.

Ona se slaže da se o problemu seksualnog uznemiravanja danas više priča, ali napominje da uporno izostaje to da javnost vidi kažnjivost zločina.

– Pritom, ne mislim na neki strašni feministički sud gde ćemo mi ne znam šta da uradimo muškarcima, već na elementarno, proceduralno koje izostaje i verovatno je to deo odgovora na vaše pitanje kako neki i dalje mogu da budu zaposleni na fakultetima, ako svi znaju šta rade. Mogu, jer znaju da su zaštićeni. Imam osećaj da je kod nas problem seksualnog nasilja od sekundarnog značaja. Svi oni se pojavljuju u medijima, figuriraju kao ličnosti čije je mišljenje važno i koje je važno zvati, kao da nije važno šta su radili. A žena kad izađe u javnost da prijavi nasilje će zauvek biti povezivana s tim šta joj se desilo a da nije tražila – kaže naša sagovornica.

Istraživanje o seksualnom nasilju: Ko su najčešći počinioci?

Istraživanje seksualnog nasilja nad studentima na fakultetima u Srbiji, koje je Viktimološko društvo Srbije sprovelo tokom 2021. godine, na uzorku od 1.597 ispitanika sa 22 fakulteta i šest univerziteta, pokazalo je da je 17 odsto bilo izloženo nekom obliku nasilja na fakultetu.

Najučestaliji oblik seksualnog nasilja nad studentima je verbalno uznemiravanje seksualne prirode.

Slede neverbalno seksualno uznemiravanje, seksualno uznemiravanje fizičkim putem i seksualno uznemiravanje korišćenjem savremenih tehnologija, dok su seksualno ucenjivanje, silovanje i pokušaj silovanja najređi oblici seksualnog nasilja na fakultetima.

Istraživanje je pokazalo da je najveći broj studenata doživeo seksualno nasilje više od jednog puta, što je najviše izraženo kod verbalnog uznemiravanja seksualne prirode, odnosno u više od 78 odsto slučajeva.

Kod svih oblika nasilja, izuzev seksualnog ucenjivanja, većinu izvršilaca čine studenti, ali je na više fakulteta broj izvršilaca iz redova nastavnog osoblja veći ili sličan broju izvršilaca iz reda studenata.

Udeo nastavnog osoblja najveći je kod seksualnog uznemiravanja verbalnim putem, gde čini blizu polovine izvršilaca (42,5 odsto).

Udeo nastavnog osoblja je visok i kod neverbalnog uznemiravanja seksualne prirode (31 odsto) i seksualnog ucenjivanja (30 odsto), ali nije zanemarljiv ni kod ostalih oblika seksualnog nasilja, osim silovanja, gde su kao izvršioci navođeni samo studenti.

Iako je nenastavno osoblje najređe navođeno kao izvršilac, njihov udeo među izvršiocima nije zanemarljiv.

Pri tome, nenastavno osoblje dominira među izvršiocima seksualnog ucenjivanja (50 odsto), a njihov udeo među izvršiocima neverbalnog i verbalnog uznemiravanja seksualne prirode je takođe znatan (11,5, odnosno 8,2 odsto), navodi se u istraživanju.