Neželjeni komentari, pogledi i pitanja: Šta su uzroci seksualnog uznemiravanja i kako ga sprečiti?

Prema istraživanju OEBS-a, objavljenom 2020. godine, 41,8 odsto žena starijih od 15 godina u Srbiji bilo je izloženo seksualnom uznemiravanju, što Srbiju čini trećom u regionu (koji obuhvata Albaniju, BiH, Severnu makedoniju, Crnu Goru, Moldaviju, Ukrajinu i Kosovo), dok prva dva mesta zauzimaju Moldavija i Ukrajina.

Prema istom istraživanu, najteži incident seksualnog uznemiravanja koje su žene doživele za najveći broj žena bilo je neprikladno posmatranje ili fiksacija pogledom koja se doživljavala kao zastrašujuća (za 22,2 odsto žena), neprikladna pitanja o privatnom životu (21,1 odsto), neželjeno grljenje ili ljubljenje (17,5 odsto), seksualno sugestivni komentari ili šale koje su bile uvredljive (10,4 odsto), neprikladni pozivi za izlazak na sastanak (9,6 odsto), neprikladni komentari o fizičkom izgledu koji su bili uvredljivi (7,2 odsto) i drugo (12 odsto).

S obzirom da je seksualno uznemiravanje jedan od oblika rodno zasnovanog nasilja koji se u odnosu prema ženama koristi kao instrument održavanja neuravnotežnih odnosa moći, te da se može se javiti u različitim oblicima i na različitim mestima, pitanje je, najpre, na koji način ga prepoznati.

Sineta Šmit, novinarka i aktivistkinja OsnaŽenih za Danas kaže da je već osećaj nelagodnosti dovoljan da se seksualno uznemiravanje prepozna.

“Prema principima Istanbulske konvencije, seksualno uznemiravanje se definiše kao svaki oblik neželjenog ponašanja seksualne prirode koji ima za cilj ili posledicu povredu dostojanstva osobe, posebno kada stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili zastrašujuće okruženje”, pojašnjava ona i dodaje da se tom konvencijom potvrđuje i da pristanak mora biti jasan i dobrovoljan, te da nije neophodno verbalno reći “ne”.

Ona ističe da reakcija žrtve može biti različita, i podseća na čest fenomen “zamrzavanja” žrtve koji onemogućava žrtvi da se suprotstavi.

“Iako se čini da su oni koji vrše ovakvo ponašanje najčešće jesu itekako svesni svojih postupaka, moramo uzeti u obzir da u malom broju slučajeva može da se desi da nasilnici ne razumeju granice ili uticaj svog ponašanja”, pojašnjava Šmit.

To, kako kaže, ne opravdava čin, ali pokazuje koliko je edukacija ključna radi stvaranja okruženja u kojem svako razume šta znači poštovane i pristojnost.

“Čak i oni naizgled „bezazleni“ komentari, zadirkivanja, seksualno intonirane opaske, neželjeni dodiri, pa čak i zviždanje ili pogledi, mogu ostaviti traumatske i emotivne posledice, stoga je važno da umemo svi zajedno da ih prepoznamo. U nekoj krajnoj definiciji, seksualno zlostavljanje zaista može biti mnogo toga, i zavisi isključivo od toga kako se mi osećamo u tom datom trenutno i da li odobravamo ili ne takvo ponašanje”, tvrdi naša sagovornica.

Govoreći o prepoznavanju seksualnog uznemiravanja Nina Radulović, aktivistkinja Ženske Solidarnosti ističe da se iz prakse primećuje da do prepoznavanja dolazi u razgovoru sa prijateljicama, na terapiji, poistovećivanjem sa iskustvom druge žene ili likova iz knjige filma i slično.

“Baš zato što se prepoznavanje i suočavanje često događaju u zajednici od značaja je da ta zajednica može da podrži žrtvu nasilja i usmeri je na relevantne službe”, pojašnjava Radulović.

Ona takođe kao bitan momenat ističe osećaj nelagode, neprijatnosti i traume kod žena koje su žrtve seksualnog uznemiravanja.

“Žene ulažu ogromne napore da sakriju posledice nasilja, bile one modrice ili strah od intimnosti. Takođe, različiti načini prikrivanja mogu da dovedu do situacije u kojima žrtva ponovo postaje žrtva, pa tako vidimo da je nekada potrebno više pokušaja da se prekine taj ciklus”, kaže sagovornica Danasa.

Promenom položaja žene u društvu, menja se i kontekst nasilja

Prema gorepomenutom istraživanju, sa povećanim rizicima od seksualnog uznemiravanja suočavaju se mlađe žene, češće nezaposlene nego zaposlene i neaktivne žene, a najčešće one koje rade kao samozaposlene, dok su natprosečno rizicima izložene učenice i studentkinje kao i žene iz urbanih sredina u odnosu na žene iz ruralnih.

Radulović ističe da je pitanje konteksta u kojem se vrši seksualno uznemiravanje jedno od najtežih jer “kako se položaj žene u društvu menja tako se menja i kontekst nasilja”.

“Radno mesto, gradski prevoz, kafić, obrazovno-vaspitna ustanova, ulica ali i dom su ona mesta o kojima najčešće čujemo. U prethodnoj godini smo takođe imali priliku da vidimo kako ni zdravstvene ustanove nisu imune na seksualno uznemiravanje”, kaže Radulović.

Štnit skreće pažnju i na činjenicu da nasilje ne ma rod, te da svako može biti žrtva nasilja, pa i seksualnog uznemiravanja, ali dodaje da istraživanja pokazuju da su žene znatno češće mete.

“Prema UN Women, svaka treća žena na svetu doživi neki oblik fizičkog ili seksualnog nasilja tokom života, najčešće od poznate osobe. Na poslu su takođe vrlo često prijavljena uznemiravanja, oko 75 odsto , dok u javnom prevozu ili na ulici taj broj ide do 50 odsto”, navodi ona.

Naša sagovornica kaže da se seksualno uzemiravanje najčešće dešava na mestima gde su žene izložene većem broju ljudi poput radnih mesta, javnih prostor, ali i na internetu gde se često dobijaju nepristojne poruke i komentari.

“Nisu nažalost ni bezbedne u svojim domovima, jer su tamo takođebu visokom procentu izložene svim oblicima nasilja. U sažetku, ne postoji mesto na kome je žena sigurna, a to je najporažavajući i najstrašniji podatak”, tvrdi Šmit.

Klasni sistem i patrijarhat kao koren nasilja nad ženama

Govoreći o strukturalnim uslovima koji omogućavaju javljanje seksualnog uznemiravanja, Šmit tvrdi da je patrijarhat, u ovom slučaju, “najveći sistemski neprijatelj”.

“On decenijama oblikuje društvo u kojem se ženama osporava moć i pravo na autonomiju, dok se nasilje nad njima normalizuje ili često i opravdava”, pojašnjava ona i dodaje da veliku ulogu ima i porno industrija jer promoviše sadržaj u kojem se žena često objektivizuje i ponižava što doprinosi stvaranju kulture nasija i nasilničkog ponašanja prema ženi.

“Dodajem tome i svakodnevnu medijsku indoktrinaciju – filmove, serije i muziku – gde se nasilje prema ženama često predstavlja kao deo zabave a objektivizacija i seksizam čak nisu ni “upakovani”. Takvi sadržaji, zajedno sa političkom retorikom koja marginalizuje žene ili umanjuje značaj ovih problema, dodatno cementiraju već prisutne i poznate probleme”, vrdi naša sagovornica.

Zbog toga je, samtra ona, važan feminizam, koji se bori protiv ovih sistemskih nepravdi, podiže svest i traži promene, kako na zakonodavnom nivou, tako i u svakodnevnom ponašanju.

Radulović ipak ističe da je u srži nasilja nad ženama klasni sistem i način na koji on oblikuje porodicu i život pojedinca.

“Ovo zahteva poduži odgovor ali u suštini naša ekonomska delatnost i kako ona oblikuje društvo i njegove institucije poput sudova, policije, centara za socijalni rad, zdravstva, školstva, itd. dovodi do razlike u društvenoj moći između muškaraca i žena što dalje omogućava da muškarci prođu nekažnjeno i da retko kada razviju svest o saradnji sa drugim polom umesto „nasilja nad slabijim polom”, kaže ona.

U odbrani od uznemiravanja nije presudno to šta je legalno

Bitan aspekat, kada se govori o seksualnom uznmiravanju jeste i svest o tome na koji način se žena, koja se u takvoj situaciji nađe, može odbraniti.

Šmit naglašava da zakon nalaže da se osoba može braniti istom merom kojom je napadnuta, te da se od 2016. godine biber sprej i električni šokeri mogu koristiti bez posebne dozvole.

“Takođe, ključno je da žrtve budu informisane o svojim pravnim mogućnostima, poput obraćanja institucijama nakon nasilja”, ističe Šmit, ali dodaje da žrtvama seksualnog uznemiravanja dodatno otežava situaciju činjenica da danas postoji značajno nepoverenje u institucije jer izostanak adekvatnih mehanizama zaštite povećava rizik od daljeg nasilja.

Ona ipak naglašava da ne treba odustajati od prijavljivanja nasilje.

“Moramo biti svesni da postoje i situacije koje žrtve izlažu dodatnom stresu i opasnosti, što ukazuje na potrebu za daljim unapređenjem sistema zaštite, jer postojeći nisu dovoljni u zaštiti žrtava od daljeg nasilja i opasnosti”, kaže sagovornica Danasa.

Radulović takođe ističe da je upotreba biber spreja dozvoljena ukoliko se koristi kao sredstvo za odbranu, ali dodaje da to šta je legalan način odbrane nije presudno.

“Naravno, to šta je „legalno” je stvar trenutnog zakona i ja bih rekla da ako se žena oseća ugroženo, ona treba da uradi sve što je u njenoj moći, bez obzira na zakonitost dela, da se odbrani”, pojašnjava ona.

Zakon postoji ali u praksi nije sve jednostavno

Ono što bi trebalo da bude prva linija odbrane, kada do seksualnog uznemiravanja dođe jesu institucije i zakon, ipak, kako naše sagovornice tvrde u praksi stvari nisu tako jednostavne.

“Izmene i dopune u Krivičnom zakoniku iz 2016. godine uvrstile su i krivično delo „polno uznemiravanje”. Kao što je slučaj i sa većinom drugih krivičnih dela, i polno uznemiravanje ima veću kaznu u koliko je izvršeno nad maloletnim licem”, navodi Radulović.

Ipaj, ona ističe da je teško govoriti o efikasnosti ove izmene u Krivičnom zakoniku.

“Očekivano, kako se javnost upoznaje sa zakonom, tako rastu i krivične prijave”, naglašava Radulović.
Šmit naglašava da žrtve često nemaju hrabrosti da prijave uznemiravanje odmah, zbog straha od osude, stida ili straha da im neće biti verovano.

“Kasnije, kada odluče da prijave, veoma je teško prikupiti dovoljno dokaza. Sudski postupci su dugi, mukotrpni i često retraumatizuju žrtve, jer se ponovo suočavaju sa situacijom koja je bila svakako traumatična”, tvrdi ona.

S obzirom da je proces koji žrtve moraju proći kako bi došle do pravde težak i iscrpljujć, Šmit tvrda da su potrebne dalje reforme kako bi zaštita žrtava bila “brža, efikasnija i manje traumatična”.

“Takođe, važno je napomenuti da Srbija jeste potpisnica Istanbulske konvencije, koja obavezuje zemlju da preduzme konkretne korake ka zaštiti žrtava nasilja i unapređenju sistema zaštite, ali primena tih obaveza za sada još uvek nije na nivou koji bi pružio dovoljnu sigurnost i podršku žrtvama”, pojašnjava naša sagovornica.

Svest o seksualnom uznemiravnaju se ne može odvojiti od svesti o seksualnosti

Pored zakonske regulative i informisanja o tome kako se odbraniti u situacijama seksualnog uznemiravanja, pažnja se mora obratiti i na podizanje svesti koje bi dovelo do promene ponašanja i razmišljanja kod pojedinaca.

Radulović ističe da se svest o seksualnom uznemiravnaju ne može odvojiti od svesti o seksualnosti.

“Ako se bavimo čovekom, ako želimo da iskorenimo neravnopravnost polova, onda je neophodno da govorimo i o tome koji je to oblik seksualnosti po meri žene”, navodi naša sagovorinca.

Ona pojašnjava da je zbog toga potrebno široko dostupno obrazovanje o seksualnom zadovoljstvu.

“Pod ovim ne mislim da treba da preimenujemo neke nasilne prakse u izbor pojedinca, kao što je sve češće slučaj sa pornografijom u poslednjih nekoliko decenija, jer eto dovode do orgazma, već da pričamo o tome da li, kako i kada nas seksualnost čini jačima a kada slabijima”, tvrdi Radulović.

Kao poseban uticaj na promenu ponašanja i jedno od “brzih”rešenja ona navodi učenje po modelu.

“Potrebno je da učimo od pojedinaca iz zajednice kako da ostvarimo ispunjene odnose. Sve je mnogo lakše kada imamo jasan primer kako nešto treba da izgleda pa tako i kako izgleda ispunjen odnos, što samo po sebi podrazumeva i odnos bez seksualnog uznemiravanja. Isto važi i za kontekste u kojima žena nije partnerka već učenica ili nešto treće — potrebni su nam primeri toga šta znači biti dobar nastavnik”, zaključuje Radulović.

Šmit kao ključne stvari za podizanje svesti o ispravnom načinu postupanja ističe kooperaciju institucija i maksimalni doprinos u cilju zaštite žrtve, edukaciju dečaka i devojčica od najranijeg doba i otklanjanje stigme “jer nije sramota doživeti nasilje već je sramota nasilje činiti”.