Sektor za vanredne situacije se izdvaja iz MUP-a

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Evo pišem već treći put isti tekst jer ne znam šta se događa?! U toku pisanja teksta se sam WEB portal prebacuje na neke druge WEB adrese?!
   Ajde da probam i treći put!
   Prebacivanjem Sektora za vanredne situacije iz Ministarstva odbrane Republike Srbije u MUP Republike,Srbije, Savez radio-amatera Srbije, kao deo sektora za vanredne situacije a deo recimo podsektora za javljanje i obaveštavanje je totalno marginalizovan iako spada u red obučenih i osposobljenih Pravnih subjekata za rad i u vanrednim situacijama i što je jako važno i u ratnom stanju (tako piše u Zakonu i kod MUP-a i kod MO RS), što je bitno za Ministarstvo odbrane, ali je tako koncipiran zakon da nam Ministartsvo odbrane nikako, ponavljam NIKAKO ne može pomoći da se odbranimo od lokalnih samouprava koji se prema nama ponašaju nekorektno da ne budem grub pa da kažem arogantno. Svakodnevno u periodu 2008.-2015. (počelo aktivno od 2012.) mnogi klubovi u Srbiji su izbačeni iz svojih prostorija gde se nalaze decenijama, uništavaju im se antenski sistemi ne bismo li postali neoperativni i tako nekorisni za zaštitu ljudi, dobara i države.
   Zahtev Ministarstva odbrane Republike Srbije da se Civilna zaštita i mi radio-amateri kao njihov deo vratimo pod okrilje Ministarstva odbrane ne samo da je opravdan već će biti i učinkovit za operativan rad i zaštitu kako rekoh od lokalnih moćnika. Stvar se popravila 2014. na 2015. godinu, ali su mnogi klubovi do tada zatvorili svoja vrata, a onda pod pritiskom MO RS mnogi predesdnici opština su svojim opštinama dali nalog: „za tridseset dana da svaka opština oformi po jedan radio-klub na svojoj teritoriji, kao da smo mi penzionerski šahovski klubovi ( ne želim da budem pogrešno shvaćen niti želim da dezavuišem takva mesta za okupljanje ljudi koji su takav prostor svojim samopregornim višedecenijskim rado zaslužili da im se društvo oduži) već hoću da pokažem kako je sav taj „politički establišment“ neupućen kako se formiraju radio-klubovi, kakva je infrastrukura potrebna i kakav kadovska struktura da bi taj radio-klub bio koristan za operativan rad u vanredim a posebno u ratnim stanjima. Nsu dovoljne samo prostorije, već i lokacije, i kvalitetan struja, sad već inernet i finansijka pomoć jer smo mi radio-amateri neprofitna, nepolitička, verski i rasno nautralna društvena organizacija koja se izdržava samo od članarine a svi uređaji koje posedujemo su uglavnom lični, naši uvek nas se sete taj „politički establišment“ kada počne da ima gori pod nogama kada shvate da ni najnovije generacije pametnih telefona ne služe ničemu sem za da se sa njima maše kao lepezom ako je ruće jer su sve veći i veći i kad mreža prestane da radi, a to je prilikom banalnog prestanka snabdevanja eletričnom energijom, a o troškovima telefoniranja i kad mreža radi da ne govorimo.
   I ovo je mnogo što sam pisao, ali nije ni deo problema sa kojim se sučeljavamo, ali se 9 godinama sudaram da betonsko armiranim preprekama koje su na nečiju želju ispred nas evo sad će skoro dve decenije.
   Znam da ovo što pišem neće nikoga da se dotakne, ali mi je barem lakše da sam ono što mi leži na srcu napišem.
   Pozdravljam ja sve one koji su imali strpljenja da ovo čitaju pa i one koji nisu pročitali.
   Zoran Vukelić, predsednik rado-kluba „Novi Beograd“ sa velikim problemima sa bivšom lokalnom samoupravom (Beograd).
   PS-Kratko: Dobili smo zakup od 44,000 dinara mesečno (2013-2015) a sada je 5.960 dinara?! Kako sada može da bude ni 6,000 a morala je da bude 44,000?!
   Šta dalje pričati. Mi te pare da platimo nemamo, vucaramo se po sudu u nadi da će neko taj „Gordijev čvor“ preseći ali niko nema m… da to prekine, jer se svako boji za svoju stolicu, a kao svi nas razumeju, obećavaju pomoć, ali se onda više nikada ne jave niti odgvaraju na telefonske pozive, a vrlo nevaspitano na pisma na memorandumu predati na njihovim pisarnicama ne odgovaraju!. da li je moja konstatacija o aroganciji prejaka ili nije. Šta mislite?
   Pozdrav svima.