Selaković otvorio izložbu „Tamo daleko 1918–2018“

Otvarajući izložbu, izaslanik predsednika Selaković istakao je da je reč o specifičnoj izložbi koja je delo ljudi koje krasi veliki entuzijazam, ljubav prema otadžbini i veliko poštovanje prema precima, zahvaljujući kojima i oni postoje.

– Kada govorimo o tom velikom vremenu, teško je izabrati onaj trenutak koji bi izdvojio u moru događaja koji su bili u razdoblju od polovine septembra do početaka decembra 1918. godine značajni za istoriju našega naroda. U tom periodu, u različitim krajevima na našem srpskom etničkom prostoru, ali i na prostoru koji su zauzimali i drugi jugoslovenski narodi, donesene su odluke u kojima su dva imena, odnosno, jedno ime i jedan naziv bili neizostani njihov deo – naziv Srbija i ime kralj Petar Prvi Karađorđević. To je bila ona esencija i oni delovi odluka o ujedinjenju sa Srbijom, koje su donosili Srbi u različitim krajevima u kojima su tada živeli. Tog 27. novembra 1918. godine zbor u Kotoru doneo je odluku o priznavanju Petra Prvog Karađorđevića za svog suverena, odnosno, za svoga vladaoca – naglasio je Selaković, dodajući da je pre toga vladalac Boke bio austrougarski car Karlo Habzburški, a pre njega Franjo Josif.

Podsećajući na godine koje su za naš narod, državu i kulturu od izuzetno velikog značaja, Nikola Selaković je ukazao na tu jedinstvenu etničku, istorijsku, kulturnu i pravnu vertikalu koja je odlika ovog prostora, ali i ljudi koji su živeli na njemu.

– Večerašnjom izložbom mi se odužujemo onim velikim sinovima našeg naroda, koji su pre sto godina, hrabrošću svojih ruku, svojom pameću, silinom svoga srca i oružja, doneli Boki i tom delu našeg primorja slobodu, dugo željenu slobodu. Najdragoceniji deo ove izložbe je upravo činjenica da su ovde popisana i ispisana imena svih tih hrabrih heroja koji su položili svoje živote na oltar otadžbine i oltar srpstva – naglasio je Selaković, odajući autorima postavke veliko priznanje jer su sopstvenim entuzijazmom pokazali koliko svako od nas može da doprinese oživljavanju sećanja na ljude koji su dali ono što su najviše i najsvetije imali da bismo mi danas živeli u boljem okruženju i sa više slobode nego što su to imali oni sami.

Govoreći o značaju Velikog rata, Selaković je podsetio da je taj rat iz srpskog naroda izvukao esenciju onog najboljeg što je u nama postojalo, dodajući da je to rat u kome se za srpskog vojnika nije mogla vezati ni jedna jedina nečista stvar i u kome su do izražaja došli hrabrost i dostojanstvo u mučeništvu, ali i humanost, ljudskost i čovečnost, čak i prema neprijatelju kome je to nedostajalo.

Prema rečima istoričara Aleksandara Rakovića koji je govorio o izložbi, dve hiljade Bokelja ratovalo je u vojsci Kraljevine Srbije, 500 je prešlo Albaniju. Oni su dali, dodao je Ranković, veliki doprinos srpskom oslobođenju i ujedinjenju, što ne smemo da zaboravimo, kao ni velike žrtve koje su svi Srbi dali bez obzira iz kog kraja srpske zemlje, posebno naglašavajući snagu srskog vojnika pri proboju Solunskog fronta.

Obraćajući se ime autorskog tima, Gojko Raičević je istakao da je izložba koja je večeras otvorena deo šireg projekta „Sto godina ponosa i slave“, koja je nastojanje da se odužimo našim precima na slobodi i dostojanstvu koje su nam dali. Svojom formom, dodao je on, izložba približava duh jednog slavnog vremena kroz koje su prošli primorci Bokelji.

Dočaravajući duh srpskog naroda u Crnoj Gori i Srbiji tog vremena, ova izložbena postavka na jednom mestu objedinjuje elemente koji su po mnogo čemu jedinstveni i neobični. Posetioci Doma vojske u ovoj zanimljivoj postavci mogu da pogledaju i spiskove dobrovoljaca iz Boke, priče o lokalnim herojima, kao i odlomke rodoljubivih pesama, autentične fotografije, izabrana svedočenja, anegdote, govore sakupljene u svojevrstan almanah „Male novine”, svedočanstvo o stvaralaštvu naših predaka.

Čuvajući sećanje na sudbinu i žrtvu naših slavnih predaka, Marko Kentera, Nemanja Kuljača, Marinko Lugonja i Gojko Raičević pripremili su ovu izložbu pod okriljem agencije „Tipon“ iz Beograda, Udruženja za negovanje tradicije i kulture valjevskog kraja i portala IN4S.Izložba nastala uz blagoslov episkopa valjevskog Milutina, na dan početka proboja Solunskog fronta – 15. septembra, istovremeno je otvorena u Herceg Novom, Valjevu i Nort Portu na Floridi, od kada počinje „svetsku turneju“ u mestima gde živi naš narod. U okviru obeležavanja jubileja 100 godina od pobede u Velikom ratu dala je pečat i zvaničnoj ceremoniji Dana podizanja srpske zastave na Beloj kući, 28. jula u Vašingtonu.

Za sve posetioce Male galerije beogradskog Doma Vojske, izložba će biti otvorena do 13. decembra 2018. godine.