Šta učiniti kada sav trud i godine odricanja u nekoliko minuta padnu u vodu?
Kada cilj za koji ste satima i satima radili ostane nedostižan? Pred kim imamo najveću odgovornost? Ovo su pitanja koja postavlja selektorka streljačke reprezentacije Jelena Arunović, nakon ovogodišnjih Olimpijskih igara, kada njena sestra Zorana nije uspela da uđe u borbu za medalju uprkos zalaganju i odricanju kakve poznaju samo profesionalni sportisti.
Selektorka streljačke reprezentacije, koja je nedavno postala i jedno od lica projekta Nesalomivi, za Danas je ispričala „kako se posle pada strese prašina i nastavlja dalje“, poručujući da na kraju najveću odgovornost imamo prema sebi i svom zdravlju.
– Pod utiskom Olimpijskih igara u Tokiju, mogu žargonski da kažem „neki uspeli, a neki nismo“, ali i da smo svi prošli pakleni period koji je svojstven za vrhunski sport. Igre su odložene, bilo je pitanje da li će se održati… Uspeh na tom takmičenju je bio san mnogih, ali nisu ga svi ostvarili, jer je u tom momentu bilo boljih. Pola decenije se čekao nastup na Igrama, a pripreme su trajale višestruko duže. I ne bude ono što ste priželjkivali… Kako u sportu važe isti principi kao u životu, glavno je pitanje kako prevazići to osujećenje i nastaviti dalje, priča sagovornica Danasa. Kako kaže svako bira put kojim će dalje da ide.
– Sam čin prevazilaženja donekle odražava individualno uverenje osobe o sopstvenim vrednostima. Suočavanje sa neuspehom je uvek bolno. Bežanje je manje bolno, ali ne vodi ničemu. Jedina opcija je nastaviti dalje. I posle velikih životnih lomova, koji se dešavaju, važno je nastaviti dalje. Uz čiju pomoć, podršku ili savet, to je stvar ličnog izbora. Ali odgovornosti koju imamo prema sebi nam ne daje opciju da stanemo i odustanemo, poručuje Jelena Arunović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.