Seljaci u Beogradu spavali u „jazbinama“ i „ćumezima“ pre 80 godina

“Ljudi koji znaju značaj našega seljaštva u našoj uglavnom zemljoradničkoj zemlji, moraju pomišljati kako da se otkloni ova seljačka nevolja, te da seljaci, svršivši lepo svoja posla u Beogradu, odu iz njega zadovoljni i da se sa radošću u njega opet navrate”, navodi Pravda.

Najveći problem je nemogućnost da se nađe jeftin i uredan prostor za prenoćište. Rešenje može da bude seljački dom, ali pitanje je koliko bi tako nešto koštalo i ko bi na sebe preuzeo da ga izgradi.

“O potrebi jednoga seljačkoga doma u Beogradu, u kome bi seljaci putnici našli jevtinog i higijenskog skloništa nije potrebno pisati, jer to uviđaju svi oni koji su čitali u kakvim ćumezima i pod kakvim okolnostima noćivaju naši seljaci”, pisala je Pravda.

Želju za jednim seljačkim domom u prestonici bi mogao da ostvari Savez srpskih zemljoradničkih zadruga, kao moćna organizacija koja predstavlja zemljoradnike.

Kako se navodi u Pravdi od pre 80 godina, Savez bi za zemljište mogao da se obrati beogradskoj opštini, a izgradnju doma bi sigurno pomogla i država.

„Opština beogradska koja je davanjem zemljišta za podizanje mnogih korisnih domova, pomogla mnoga društva, ustanove i staleže da do svog doma dođu, mora pomoći, mora pomoći i naše seljaštvo, najmnogobrojniji i najkorisniji stalež u zemlji, da dođe do svoga doma i da ga na taj način izbavi iz ćumeza i jazbina, u kojima naši seljaci, noćivajući u njima, gube svoju snagu i svoje zdravlje, tako potrebno celoj našoj zemlji…“, pisala je Pravda.

Celokupno izdanje možete pogledati na linku Narodne biblioteke

List Vreme je preneo izveštaj koji govori o tribini profesora Univerziteta u Beogradu pre 80 godina. Naime, Klub inžinjera, hemičara i tehnologa je zajedno sa Klubom mašinskih inžinjera održao je predavanje na temu “O značaju normalizacije za našu privredu”.

Profesor Pavle Vasić je istakao da je normalizacija privrede važna, da bi se na što racionalniji način iskoristile sirovine, prirodna bogatstva, industrijska postrojenja i druga sredstva kojima privreda raspolaže.

“Mi smo imali samo delimičnu normalizaciju koja je bila regulisana zakonskim propisima, i to tako da je često donosila suprotna dejstva od onih koja su očekivana”, izvestilo je Vreme.

Kako je Vasić objasnio, uredbom Ministarskog saveta iz 1939. godine osnovan je Jugoslovenski nacionalni komitet za normalizaciju, koji čini skup različitih društvenih aktera, od vlasti, preko privrednika do seljaštva, i rad na “normalizaciji privrede”. Međutim, on navodi da Komitet još ne funkcioniše.

“Ne radi se samo o tome da se domaće sirovine koriste na najracionalniji način, nego i da se strane sirovine uvoze u onim količinama koje su zaista potrebne. U slučaju rata, normalizacija je od najvećeg značaja za ratnu privredu”, rekao je Vasić.

Celokupno izdanje možete pogledati na linku Narodne biblioteke

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1939. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.