Selo opustošeno posle ulaska vojske

Prvi ovonedeljni svedok optužbe na suđenju hrvatskim generalima Anti Gotovini, Ivanu Čermaku i Mladenu Markaču je krajinski Srbin koji se prvog dana operacije „Oluja“, 4.avgusta 1995. godine, zatekao u svojoj kući nadomak Knina, u zaseoku čije ime nije saopšteno iz bezbednosnih razloga.
Svedok je, naime, iskaz dao pod pseudonimom „69“ i merama zaštite lika preko video-linka iz Zagreba, a zbog njegovih poznih godina i lošeg fizičkog stanja, sednice su bile kraće a pauze duže nego što je uobičajeno.
U dve pisane izjave istražiteljima tužilaštva svedok je opisao granatiranje zaseoka u kojem je rano ujutro 5. avgusta 1995. pogođena njegova štala. Selo je, kaže, granatirano iz pravca Grahova, iako u njemu nije bilo nikakvih vojnih ciljeva, niti pripadnika Srpske vojske Krajine. Kada su minobacači utihnuli, u selo su ušli hrvatski vojnici i jedan od njih je svedokovog osamdesetogodišnjeg komšiju Dmitra odveo iza štale, nakon čega se čuo rafal.
Beživotna tela Dmitra i još troje ubijenih Srba, pronađena su u selu nedelju dana kasnije. Među ubijenima su i majka i sin koji su se, kada je počeo napad hrvatskih snaga, izdvojili iz jedne izbegličke kolone i potražili utočište u svedokovoj kući, ali ga nisu poslušali i pošli zajedno sa njim da se sakriju u obližnju šumu neposredno pre ulaska Hrvatske vojske.
Njihov pun identitet nije saopšten, osim što je rečeno da je ime majke Milka, a njenog četrdesetogodišnjeg sina Ilija. Sa mesta na kojem se krio, svedok je, tvrdi, video hrvatske vojnike kako pljačkaju i pale kuće u selu.
Rekao je da je video i da iz kuće u kojoj je živeo pljačkaju stvari i odvoze ih njegovim traktorom. Iako je prvo rekao da je među pljačkašima prepoznao neke bivše komšije Hrvate, posle nekoliko dodatnih pitanja nije umeo da kaže ništa bliže o njihovom identitetu. U unakrsnom ispitivanju svedok je, na pitanje Gotovininog branioca, potvrdio da nije bio očevidac ubistva komšije Dmitra, ali je ponovio da je 30 do 60 sekundi pošto je ovaj odveden iza štale čuo rafal.
Negirao je braniočevu sugestiju da je Ilija, koji se s majkom krio u njegovoj kući, bio vojnik, rekavši da je imao „falinku na oku“ i da ni redovni vojni rok nije služio. Svedok se u selo vratio 11. ili 12. avgusta 1995. godine i nedugo zatim se sklonio u bazu UN u Kninu, odakle je evakuisan u Srbiju. U njegovom rodnom selu danas živi svega sedam-osam ljudi, koliko ih je, kako je rekao, nekada živelo „samo u jednoj od 20 kuća“. Iz bezbednosnih razloga nije saopšteno da li je on jedan od tih sedam-osam povratnika.