Semafor koalicija na finansijskoj raskrsnici

Odjekuje širom Nemačke upozorenje na opasnost i poziv u pomoć.

Upozorenje i poziv šalje Savezni revizorski sud.

Ta državna institucija, inače zadužena da kao nezavisno telo finansijske kontrole ispituje predloge zakona ali i efikasnost i ispravnost upravljanja savezne vlade budžetom i ekonomijom, s velikom zabrinutošću upozorava – „budžet države u kritičnom je stanju“.

Briga proizilazi iz prognoze da će budžetski dug iduće godine da poraste na skoro biliona i po evra i da bi mogao da bude 50 odsto veći u odnosu na 2019.

PROTIV „LAKE RUKE“: Nije se slučajno podudarilo da je zapomaganje revizora iz Bona stiglo istog dana (10. novembra) kad je u Berlinu objavljena vest da su 300 eksperata tzv. semafor koalicije (Socijaldemokrate – SPD, Zeleni i Slobodne demokrate – FDP, odnosno Liberali), raspoređenih u 22 radne grupe (od borbe protiv pandemije do zelene tranzicije, minimalne zarade i pranja novca), posle tri nedelje pregovora utvrdili detalje potencijalnog koalicionog sporazuma za formiranje nove nemačke vlade.

Iako su ekspertski pregovori bili hermetički zatvoreni za javnost, Revizorski sud očigledno je imao informacije o potencijalnim troškovima koju mogu nastati ako nemački budžet bude servisirao sve želje nekih od koalicionih partnera zapisanih u ekspertskim papirima.

Nimalo slučajno RS se baš tad oglasio – preporuke dolaze upravo usred vruće faze koalicionih pregovora a pitanje finansiranja preduzbornih obećanja smatra se jednom od najtežih tema u razgovorima.

Revizoru se moguće učinilo da su koalicioni partneri više nego „lake ruke“, najpre Socijaldemokrate a naročito Zeleni, pa svom biračkom telu uporno obećavaju izdašno trošenje budžeta za „peglanje“ socijalnih nejednakosti i tranziciju ka klimatski neutralnoj ekonomiji.

Pre nego što pregovori uđu u završnu fazu kad partijski lideri sednu da do kraja novembra finiširaju koalicioni dogovor i zakucaju troškove budžeta za narednu godinu, RS odlučio je da skrene pažnju budućoj vladi ali i širokoj javnosti na moguće teške posledice olakog trošenja budžetskog novca.

„PRAVILO DUGA“: Savezni revizor smatra da su finansije nemačke vlade u kritičnom stanju i da je vlada iscrpela svoj finansijski prostor: „Manje od dve godine pandemije korone bile su dovoljne da značajno oslabe savezne finansije. Situacija je ozbiljna. Da bi savezne finansije ponovo bile održive, nova savezna vlada mora da deluje odmah. Čekanje i nada u bolja ekonomska vremena neće biti dovoljni da se obnovi finansijska održivost. Sad je važno da se stvari preokrenu što je brže moguće. Programi finansiranja morali bi se pažljivo ispitati, potrošnja mora biti pažljivija a treba ukinuti subvencije koje štete klimi. Sve je to potrebno zato što nema novca za sve“, upozorio je predsednik RS Kej Šeler i na kraju poentirao: „Odstupanje ili čak ukidanje Pravila duga bio bi pogrešan pristup i prepuštanje problemima čak i bez razgovora o rešenjima“, piše u izveštaju RS.

Pravilo duga / schuldenbremse, odnosno dužnička kočnica, je ustavni propis kojim je novo zaduživanje savezne vlade ograničeno na najviše 0,35 odsto nominalnog bruto domaćeg proizvoda kako bi se budžetski deficit držao pod kontrolom.

A Kancelarija za administrativnu efikasnost saveznog revizora otišla je korak dalje i preporučila „moratorijum na rashode“, što podrazumeva da je finansiranje svake nove vladine mere moguće tek kad se ukinu izdaci za neke druge već korišćene mere.

Pregovori eksperata trajali su skoro tri nedelje i za to vreme u javnost nije procurila ni jedna bitna informacija.

Znaju se samo tehnički detalji: da manje grupe imaju na raspolaganju samo tri stranice za svoj finalni izveštaj a veće grupe do pet stranica, veličina slova je 11, font je kalibri a prored 1,5.

Eksperti su obeležavali crvenom (SDP), zelenom (Zeleni) ili žutom bojom (FDP) tačke oko kojih dogovor nije postignut.

Crna boja se koristila za tačke oko kojih je postignut dogovor. Da je neka tačka ipak otišla u medije, odmah bi bila brisana i o njoj se ponovo pregovaralo.

KOMPROMIS: Ovako osmišljen i dosad neviđen koalicioni dijalog okupio je partije čije je politike teško pomiriti oko određenih pitanja.

Trebalo je uspostaviti ravnotežu i praviti kompromis između zahteva birača stranke Zelenih koji se nadaju ambicioznijim klimatskim politikama, zahteva radnika s niskim primanjima koji podržavaju SPD i zahteva poslovnih ljudi i krupnog kapitala koje se klade na probiznis orijentisan FDP.

Nemački analitičari procenjuju da je među ekspertima vođena teška borba oko definicija, ciljeva i troškova.

U medijima su se često pojavljivali naslovi Zeleni su posebno u teškom stanju, Zeleni zvone za uzbunu, Zeleni su u poslednje vreme sve više frustrirani.

Takve naslove provocirali su i sami političari iz stranke Zelenih (npr. Vinfrid Herman ministar saobraćaja u vladi pokrajine Baden-Virtemberg) izjavama da će biti novih izbora ako pregovarači iz SPD i FDP ne pristanu na finansiranje borbe protiv klimatskih promena.

Procenjuje se da su se koplja najviše lomila oko dve tačke: pronalaženje izvora finansiranja za brže smanjenje emisija štetnih gasova (nemačka razvojna banka KfW kaže da je potrebno pet triliona evra javnih i privatnih investicija u narednih 30 godina da bi se ispunio novi cilj – izbacivanje uglja iz upotrebe do 2030. a ne 2038) i pravedna raspodela koristi i troškova između različitih društvenih grupa (smanjenje nejednakosti).

Oko nekih tema koalicioni partneri postigli su saglasnost i pre nego što je počeo ekspertski dijalog.

Recimo, da njihova vlada poveća minimalnu zaradu sa 9,6 evra na 12 evra na sat.

Za 160 radnih sati mesečno minimalna zarada biće 1.920 evra i njome će biti obuhvaćeno 8,6 miliona zaposlenih.

Taj dogovor smatra se velikim ustupkom Liberala o čemu svedoči i izjava šefa Unije poslodavaca Rajnera Dulgera (biračke baze FDP) koji ga nazvao „izuzetno opasnim i teškim“ po tržište rada.

S druge strane, SDP i Zeleni morali su pre početka ekspertskih pregovora da progutaju gorku pilulu i pristanu na ultimativni zahtev Liberala (čiji je zaštitni znak politika fiskalne suzdržanosti i niskog oporezivanja) da nema novog zaduživanja i novih poreza.

„Nećemo uvoditi nikakve nove poreze na imovinu i nećemo povećavati poreze kao što su porezi na dohodak, preduzeća na dodatu vrednost“, vrlo je jasno rečeno i zapisano.

To je, naravno, odmah izazvalo bes levog krila SPD koje traži veću preraspodelu u korist siromašnijih slojeva društva.

Ulker Radživil, poslanica i kopredsednica SPD Foruma demokratske levice 21, oštro je kritikovala odbijanje povećanja poreza.

DOGOVORENO: Ono što se smatra dogovorenim tačkama tiče se penzija i stambene izgradnje.

Koalicioni partneri su i pre ekspertskih pregovora saopštili da ne planiraju smanjenje penzija ili podizanje starosne dobi za penzionisanje.

Ostalo je, međutim, pitanje bez odgovora – kako će nova vlada to da plati, a koalicioni partneri imaju veoma različite stavove o tome.

I sa stambenom politikom je slično – koalicioni partneru pozivaju na izgradnju 400.000 novih stanova godišnje, od kojih bi 100.000 subvencionisala vlada, ali još ne mogu da se usaglase oko jače nacionalne mietpreisbremse (kočnica cena zakupa stanova) jer Zeleni i SPD traže obuzdavanje vrtoglavog rasta kirija a FDP se tome protivi.

Iako nema direktnih potvrda veruje se da su se eksperti iz tri partije dogovorili da se keš u svim vrstama plaćanja može koristiti bez ograničenja a da bi se sprečilo moguće pranje novca, ubuduće bi trebalo da postoji zabrana plaćanja u gotovini pri kupovini nekretnina (strani kupci nekretnina moraju da dostave dokaz da je njihov novac oporezovan pre kupovine).

U slučaju određenih aktivnosti, bonska vlast će biti zadužena za nadzor pranja novca.

Stvarni vlasnici imovine u svim propisanim slučajevima moraju biti transparentno upisani u registar.

Nova semaforska vlada planira da unapredi zaštitu investitora na finansijskim tržištima i prenese ovlašćenja na federalno nadzorno telo za finansije  (BaFin).

U dokumentu koji je Rojters dobio 16. novembra piše da bi BaFin trebalo da dobije veća ovlašćenja da pregleda investicione prospekte.

A detalj koji će interesovati partnere u EU je namera nove vlade da ne prihvati nuklearke i gas kao primarne izvore energije.

I pored hermetičke zatvorenosti u javnost je procurila informacija da nekoliko ekspertskih grupa nije moglo da se složi oko svih tačaka i prenelo je veliki broj značajnih pitanja u ruke partijskih lidera kao završnih pregovarača.

Već je poznato da će pregovarački tim SPD činiti kandidat za kancelara Olaf Šolc, predsednici stranke Norbert Valter-Borjans i Saskia Esken, šef poslaničke grupe Rolf Mutenih, generalni sekretar Lars Klingbajl i premijerke Rajnland Palatinata i Meklenburg Zapadne Pomeranije – Malu Drejer i Manuela Švezig.

Tim Zelenih činiće predsednici stranke Robert Habek i Analena Berbok, generalni direktor Mihael Kelner i još četiri predstavnika iz radnih grupa u zavisnosti od teme.

A FDP ulazi u poslednju rundu pregovora s (dosad poznatim) kvartetom: šef Kristijan Lindner, gensek Folker Vising i članovi predsedništva Marko Bušman i Betine Štark Vacinger.

Semafor koalicija dosad je naglašavala da želi završetak pregovora o novoj vladi do kraja novembra a da zatim u prvoj nedelji decembra Šolc u Bundestagu bude izabran za kancelara.

Iz stranke Zelenih, međutim, čuje se prognoza da će pregovori možda potrajati i duže ako se ne postigne dogovor o određenim tačkama koalicionog sporazuma.