Senat Beogradskog univerziteta traži od države da reši probleme u finansiranju visokog obrazovanja

Senat je dao državi rok do maja da odgovori na iznete zahteve, te najavio da će na majskoj sednici analizirati šta je urađeno i doneti odluku o daljem postupanju.

Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić kaže da je ovakav potez izazvan dugim nerazumevanjem finansijske situacije na visokoškolskim ustanovama, na šta univerzitet ukazuje više od godinu dana.

– Imali smo brojne sastanke sa predstavnicima Vlade i ministarstava, formirana je čak i radna grupa koja je trebalo da pripremi predlog zakona o finansiranju visokog obrazovanja. Ta radna grupa je obrazovana u aprilu prošle godine i od tada su održana tri sastanka, što samo pokazuje koliko država nema razumevanje za finansiranje visokog obrazovanja – rekao je Đokić.

On je naveo da UB najnovijim stavom ulaže još jedan apel da to pitanje mora da se reši.

– Dve su osnovne komponente našeg zahteva. Jedna se odnosi na materijalne troškove, s obzirom da je država po Zakonu o visokom obrazovanju dužna da fakultetima isplaćuje materijalne troškove po raznim pozicijama, koji se tiču komunalnih usluga, za unapređenje studiranja, za investicije i investiciono održavanje, jubilarne nagrade… Od tih ukupnih troškova visokoškolske jedinice dobijaju u proseku između 10 i 20 odsto sredstava, a sve dodatno što mora da se plati, a to je struja, voda, grejanje, fakulteti plaćaju od svojih prihoda kako bi nadoknadili to što od države ne dobijaju – kazao je Đokić.

Drugi problem je, kako ističe, disbalans između cene rada u osnovnom i srednjem, i s druge strane, u visokom obrazovanju, koja je niža od one u školama.

– Za određene kategorije zaposlenih na univerzitetima i visokoškolskim ustanovama država ne isplaćuje ni onoliko koliko je potrebno za minimalne plate, već fakulteti i to moraju da nadoknađuju od sopstvenih prihoda. Pored svega toga postoje određene kontrole državnih institucija koje se bave proverom finansijskog poslovanja visokoškolskih ustanova, a koje osporavaju način na koji fakulteti troše svoje sopstvene prihode. Ne osporavaju kada fakulteti doplaćuju i dodaju za materijalne troškove koje ne dobijaju od države, ali osporavaju kada se taj novac koristi da se povećaju zarade zaposlenih – pojasnio je rektor.

U mišljenju koje su podržali svi članovi Senata traži se izjednačavanje cene rada u visokom obrazovanju sa cenom rada u osnovnom i srednjem obrazovanju, uz korekciju koeficijenata za zanimanja do srednje škole, kao kratkoročnu meru do donošenja Zakona o finansiranju visokog obrazovanja.

„U okviru korekcije zarada na univerzitetu očekujemo intenziviranje razgovora sa predstavnicma nadležnih ministarstava i rešavanje problema zarada do kraja 2024. godine“, navodi se, između ostalog, u mišljenju Senata koje će biti prosleđeno nadležnim državnim organima.

Naveden je i zahtev za rešavanje problema finansiranja materijalnih troškova fakulteta sa prioritetnim rešavanjem stalnih troškova.

„U okviru finansiranja materijalnih troškova predlažemo otvaranje razgovora o pozicijama 425 (tekuće popravke i održavanja) i pozicije 426 (materijali). U slučaju potpisivanja kolektivnog ugovora zahtevamo razgovore i o poziciji 416 (nagrade zaposlenima i ostali posebni rashodi)“, piše u mišljenju.

Zahteva se i otvaranje razgovora i pozivu Programa raspodele investicionih sredstava Ministarstva prosvete.

„Predlažemo uvećanje sredstava na ovom pozivu kako bi se fakultetima omogućilo da kroz ovaj poziv pokušaju da reše urgentne popravke za koje nemaju dovoljno sredstava“, navodi se u dokumentu koji je, kako je kazao rektor, namenjen budućem premijeru i ministrima, uz apel da navedeni problemi moraju da se reše.

Rektor Đokić nije želeo da komentariše nezvanična saznanja Danasa da su neki dekani na Proširenom rektorskom kolegijumu (koji je neka vrsta zatvorenog Senata) predložili da se uđe u štrajk.

– Ne mogu da komentarišem šta je bilo, to je naša interna stvar. Ovo što smo danas saopštili je dogovor na nivou dekana svih fakulteta – rekao je Đokić.

Dekan Hemijskog fakulteta Goran Roglić potvrdio je naša saznanja da je bilo predloga o štrajku.

– U ime naše grupacije (prirodno-matematička prim. aut.) mogu da kažem da smo razmatrali predlog obustave rada, ali ovo što je danas usvojeno je kompromisni predlog kako bismo dobili podršku Senata. Šta će biti u maju zavisi od države. Ako se država odazove na našu inicijativu i pokrene raspravu po svim tačkama, u maju ćemo, u zavisnosti od rezultata, videti šta i kao dalje. Nama su najveći problem stalni troškovi koji nas opretećuju jer smo eksperimentalni fakulteti sa visokom potrošnjom struje i grejanja. Ako se taj problem ne reši bićemo prinuđeni da zatvorimo zgradu jer nećemo moći da plaćamo račune – kaže Roglić.