Sendlerova: Grize me savest što nisam učinila više

Poljakinju Irenu Sendlerovu, koja je spasila 2.500 jevrejskih beba i dece tokom holokausta, prekjuče je poljski parlament odlikovao kao nacionalnog heroja. Sendlerova (97), nekadašnja socijalna radnica, koja je nominovana za ovogodišnju Nobelovu nagradu, promenila je sudbinu dece, koje je spasila iz varšavskog geta 1942. i 1943, i obezbedila im život u poljskim porodicama.
Kao član Zegota, tajne organizacije koju je osnovala poljska vlada iz egzila u Londonu tokom Drugog svetskog rata kako bi spasila poljske jevreje, Sendlerova je organizovala malu grupu socijalnih radnika koji su spasavali decu. Ona je radila u varšavskom odeljenju za zdravlje i imala dozvolu da ulazi u geto u kojem je bilo smešteno 380.000 Jevreja. Ona i njen tim su krijumčarili decu krijući ih u ambulantnim kolima, sprovodeći ih kroz tajne podzemne prolaze ili ih krijući u kutijama za alat. Ona je imena dece zapisivala na papirima za motanje cigareta i stavljala ih u staklene flaše koje je zakopavala u dvorište svog kolege. Flaše su nakon rata otkopane, a lista je predata predstavnicima jevrejske zajednice. Za razliku od nemačkog industrijalca Oskara Šindlera, koji je spasio više od 1.000 Jebreja, priča Irine Sendlerove je gotovo nepoznata.
Prekjuče ja na specijalnom zasedanju Gornjeg doma poljskog parlamenta odobreno odlikovanje Sendlerove za spasavanje „najranjivijih žrtava nacističke ideologije – jevrejske dece.“ Predsednik Leh Kačinjski rekao je da je ona „veliki heroj koji sa svim pravom zaslužuje Nobelovu nagradu.“ „Ona zaslužuje ogromno poštovanje čitave nacije,“ dodao je on. Ali, Sendlerova, koja danas živi u staračkom domu u Varšavi, insistira da nije učinila ništa posebno. Odgajana sam tako da verujem da moram spasiti osobu koja se davi, bez obzira na njenu religiju i nacionalnost, rekla je Sendlerova i dodala: Reč heroj me veoma iritira. Ono suprotno je istina. I dalje me grize savest što nisam učinila više.
Ona je uhapšena oktobra 1943, kada je odvedena u sedište Gestapoa i pretučena. Noge i stopala su joj bili slomljeni, a potom je odvezena na pogubljenje. Ali, puna torba novca, koji je obezbedila organizacija Zigota, ju je spasila. Nacisti su je u nesvesti ostavili bačenu kraj puta. Jedan od spašenih dečaka, čije se ime nalazilo u flaši, bio je Mihail Glovinski koji je danas profesor književnosti.
– Kada pomislim na nju, pomislim na osobu kojoj dugujem život, rekao je on.