Senka Velikog rata lebdi i nad današnjom Evropom

Kada je 2014. bila obeležavana stogodišnjica početka Prvog svetskog rata, bio sam veoma iznenađen da vidim koliko je ljudima još uvek emotivno i važno sećanje na te događaje, ne samo u Srbiji, nego u celoj Evropi. Nisam to očekivao, ali se pokazalo da je sećanje na nasleđe Velikog rata i dalje jako živo. Čak i ako su se desile velike političke promene u Evropi, Prvi svetski rat i danas baca „dugu senku“ na današnju Evropu. Što se tiče Srbije, Jugoslavije više nema, ali sećanje na Kajmakčalan, Principa… i dalje je jako živo i veoma važno u Srbiji, kaže DŽon Pol NJumen, engleski istoričar, za Danas o svojoj knjizi „Jugoslavija u senci rata – Ratni veterani i stvaranje nove države 1903 -1945“ (Službeni glasnik).

* Da li su još žive podele iz Prvog svetskog rata u Evropi i kako događaji iz Velikog rata utiču na današnju Evropu?

– Na evropskom nivou smo imali Drugi svetski rat i Evropsku uniju, ali i sve što se dešavalo od 1945. godine. U nekim krajevima Evrope Drugi svetski rat je baš važan, dok u drugim nije toliko. U Srbiji i Hrvatskoj je bilo dosta promena u 20. veku. Posle Prvog svetskog rata je bila Kraljevina Jugoslavija, potom Drugi svetski rat, ustaše, četnici, Milan Nedić, socijalizam, pa na kraju opet rat devedesetih i opet nove države – Srbija i Hrvatska… Hrvatska je na evropskom putu, a nadam se i Srbija. Bilo je dosta velikih događaja i nemira u 20. veku. Kod mene, sada živim i radim na Univerzitetu u Dablinu, u Irskoj, nije bila toliko dramatična tema, ali je kod vas bila. To znači da svaki put kada su velike promene to znači drugo tumačenje istorije, prošlosti. To sam i rekao svojim studentima kad sam pokušao da im objasnim istoriju Jugoslavije i Srbije – morate razumeti da to nije kao u Irskoj, gde je bila nacionalna revolucija i uspešan rat za nezavisnost dvadesetih godina, a od tada imate priču o uspešnoj borbi za konsolidovanje demokratske države, rešavanju odnosa sa Evropom, Katoličkom crkvom, prošlošću, Velikom Britanijom… Ali to je sve jedna prava linija, koja na Balkanu ne postoji. Imate kraljevski period, različite periode tokom Drugog svetskog rata, četiri decenije komunizma, zatim ratove devedesetih, a onda ponovo potpuno novi politički sistem. I svaki put kada su takve promene dešavaju se i značajne promene u tumačenjima prošlosti. I to su bile veoma nasilne promene. U Velikoj Britaniji je Vinston Čerčil bio veliki ratni junak, a onda je promenjen jer se pokazao kao negativac. A to je upravo ono što se desilo i u Srbiji, jer je posle Drugog svetskog rata Tito bio junak… Danas, u 21. veku smo u poziciji da ponovo preispitujemo i razumemo istoriju.

* U zemljama bivše Jugoslavije je u toku rehabilitacija ustaštva, četništva i svih onih stvari koje smo videli tokom devedesetih. Kako vidite današnju situaciju na Balkanu i da li to može da se poredi sa onim što je bilo u prošlosti?

– Jugoslavije više nema, ali vidim da je ta istorija još uvek velika priča i važna stvar, pogotovo u Srbiji. U tom smislu, sudbina Srbije u Prvom svetskom ratu je dosta slična sudbini moje zemlje – Engleske. Kod nas je Prvi svetski rat i dalje najveći predmet 20. veka, zato što su naši gubici bili veći nego u Drugom svetskom ratu. Koliko znam, slično je i kod vas, jer su gubici Srbije u Prvom svetskom ratu bili baš veliki, ali to nije velika tema u Hrvatskoj. Kod njih su Drugi svetski rat i komunizam malo veći predmet.

* Mislite li da je dobro prepravljati istoriju, jer je to upravo ono što se na Balkanu, u Srbiji naročito, radi od devedesetih?

– Zavisi od toga koliko je ta istorija bila loše napisana u početku i loše predstavljena. Vidim da ima dosta problema oko toga kako su komunisti predstavljali određene događaje, tendenciozno i normalno je da svaki aspekt te istorije treba ponovo preispitati i istražiti. Na primer, sličan problem postoji i u Hrvatskoj sa revizijom Drugog svetskog rata i ulogom ustaša, domobrana, koji su za neke ljude protivnici evropskih vrednosti, dok su za neke bili heroji. Ima nešto slično i u Srbiji, gde se u potpunosti prepravlja istorija četnika i Milana Nedića, a da se ništa ne kaže o Dimitriju LJotiću…

* Šta mislite o rastućem nacionalizmu i populizmu u Srbiji i Hrvatskoj? Kako će se to završiti?

– Veoma dobro pitanje. To je veliki problem ovog regiona – nacionalizam i populizam. Tokom devedesetih moglo se reći da je to bio veliki problem u Jugoslaviji, ali taj politički stil ili stil u politici više nije slučaj. Kao Englez i zapadnjak mogu reći da to više nije problem koji mi imamo. Bregzit je za mene primer kako nacionalisti i populisti nisu racionalni i ekonomski osetljivi. Ali to je već odluka političara. Ne znam kuda sve ovo vodi, ali mogu reći da to nije problem samo u vašem regionu, nego je to uopšte problem zapadnog društva.

* Često se trenutna situacija poredi sa Evropom tridesetih godina 20. veka. Šta mislite o tome?

– Da, da… Ima nekih lekcija koje možemo naučiti iz tog perioda. Svi znamo kakve su razorne posledice toga bile i ne bih rekao da je danas isto kao što je bilo u to vreme, ali neke paralele se mogu povući i ima nekih sličnih fenomena kao tridesetih, i to ne u pozitivnom smislu. Suštinski, a to je deo i moje knjige, Jugoslavija je stvorena posle vrlo razarajućeg Prvog svetskog rata, a jugoslovenska društva nisu prevazišla ovaj problem. Danas nemamo tako užasan rat i tu smo jako srećni, ali problem je podrška demokratiji, njena stabilizacija, vera u civilno društvo, institucije, a sve su to bili problemi i tokom tridesetih godina prošlog veka.

* Mislite li da se istorija ponavlja?

– Ne bih to rekao. Kao istoričar nikad ne bih rekao da se istorija dešava dva ili tri puta. Marks je to rekao.

* Ili su samo ljudi isti?

– Možda su ljudi isti, ali bih pre rekao da kada imamo znanje o prošlosti i istoriji možemo da naučimo nešto od istorije.

* Da li smo nešto naučili od istorije?

– Ponekad učimo pogrešne lekcije iz istorije, ponekad ne. Ne bih da zvučim previše pesimistički.

* Mislite li da su političari nešto naučili od istorije?

– Da, poneki. Problem je da političari često zloupotrebljavaju istoriju za svoje ciljeve i to vidimo i u ovom regionu danas, ali i tokom devedesetih. U Engleskoj političko vođstvo često zloupotrebljava istoriju Drugog svetskog rata, Vinstona Čerčila… oko bregzita.

O knjizi

– Kada sam počinjao da istražujem za knjigu „Jugoslavija u senci rata – Ratni veterani i stvaranje nove države 1903 -1945“, pre 10 godina, pre svega sam pisao o Hrvatima u Kraljevini Jugoslaviji. Istraživao sam sudbine bivših vojnika Austrougarske, njihov život u Kraljevini Jugoslaviji. Dok sam istraživao shvatio sam da postoji veća priča, a to je bila priča o Srbiji i srpskim veteranima Prvog svetskog rata, njihove sudbine, njihov život i problemi u Kraljevini Jugoslaviji. Hteo sam da napišem knjigu o svim južnim Slovenima, ratnim veteranima, njihovim odnosima…