Seoski kamenolom uvod u dolazak Rio Tinta 1foto Vojkan Ristić

Svakog jutra kada čujem moje kokoške znam da ću imati zdravi doručak, ne samo za jedan dan, već i za naredne mesece. Bojim se da bi to vrlo brzo moglo da se promeni. Da postane mnogo gore pa da ostanemo i bez paradajza, šljive, ali i domaće rakije i svega zdravog, ovako novinara Danasa dočekuje Stojan Stevanović, stanovnik sela Klinovac koje se nalazi na teritoriji Opštine Bujanovac.

Selo sa oko 500 stanovnika nalazi se na dvadesetak kilometara od Vranja. Prema podacima sa sajta kompanije Rio Tinto, ovde je „zaključno sa 16. julom 2019. godine urađeno uzimanje uzoraka sa 28 lokacija, gde su otkriveni nalazi litijuma i borata“. Ukupna površina uzorkovanja terena na području Klinovca, ali i sela Rusce, Spančevac, Trejak i Buštranje zauzima površinu od 90,2 kvadratna kilometra.

Selo se podelilo nakon što je pre pet godina Preduzeće „Pet de“ Dušana Ugarčića, koji je u međuvremenu preminuo, pokrenulo radove na korišćenju površina na periferiji sela gde bi bio formiran kamenolom. Radovi su trajali nekoliko godina, uz osporavanje dela meštana sela koji su dobili  spor pred Upravnim sudom u Nišu, čime su poništene tada izdate dozvole dva ministarstva (rudarstva i građevine). Ova ministarstva su izdala dozvolu „na 99 godina o zakupu zemljišta preduzeću „Pet de“ koje je vršilo eksploataciju kamena na području kamenoloma u Klinovcu“. Sam kamenolom nalazi se na oko dva kilometra od centra sela, u brdu.

Nakon što je pre četiri godine poništena odluka o radovima u kamenolomu samo mesto je teško pristupačno. Do njega vodi zemljani put, koji kada je vlažan otežava hodanje. Stojan nam pokazuje mesto gde se nalazilo glavno „čvorište“ eksploatacije kamena. Po njegovim rečima, „bilo je velikih obećanja da će se ovde izgraditi lokalni put, obezbediti uslovi za izbegavanje prašine i zagađenja vazduha, ali žitelji sela na to nisu pristali, pa su pokrenuli spor koji su i dobili na sudu“.

– Za sada niko ne može sa sigurnošću, ili bilo kakvim zvaničnim informacijama, da govori da je otvaranje kamenoloma vezano za istraživanja geologa ili bilo kojih ljudi na području sela. Neki mediji su preneli priču da će Klinovac „procvetati“ kada svi počnemo da kopamo litijum – priča nam Nenad Nikolić, čija se kuća nalazi na nekoliko stotina metara od kamenoloma. On kaže da „nema nameru da napušta selo i svoju kuću, i pored toga što je sin na studijama u Beogradu, a kćerka udata u Nemačkoj“.

Na širem području oko kamenoloma, uz našeg vodiča, pokušavamo da otkrijemo bušotine iz kojih su uzimani uzorci iz zemlje. Sve je bezuspešno, jer su bušotine zatrpane. Iz razgovora sa meštanima u Klinovcu  stiče se utisak da oni ne znaju puno o onome „što im se sprema“. Kada na temu dolaska Rio Tinta zapodenete priču oni govore „da ne znaju mnogo o čemu se radi“. Na pitanje, novinara Danasa, da li bi se iselili uz „dobru novčanu nadoknadu“, ima i ljudi koji bi na to pristali. Jedan od njih je i Saša Krstić, koji kaže da živi „neposredno pored kamenoloma“.

– Ovde ljudi pričaju svašta. Ali, kada nemate godinama subvencije za stočnu proizvodnju od države, ako dođe neko i ponudi mi ne male pare za iseljenje, ja ću otići iz sela. A šta da radim, mogu li sam protiv nečega zašta me niko nije ništa pitao, objašnjava Krstić.

Lokalni trgovac Žika Kostić, kaže da je do sada „bilo puno novinarskih ekipa koje su obilazile selo u potrazi za senzacijom“.

– Ovde nema senzacije. Mi smo zaustavili kamenolom i eksploataciju kamena. Nema prašine i nema „ludovanja“ vozila. Živimo zdravo i dobro, a što se litijuma tiče njega nema, jer ovde koliko ja znam nije bio ni jedan stručnjak za tu oblast. Sve ostale priče su netačne, kaže nam Kostić.

Antić: Važno je sa ljudima razgovarati

– Sve ovo uvidom na licu mesta ukazuje da ljudi nemaju dovoljno informacija. Posle dve faze uzorkovanja zemljišta u Klinovcu sledi treća kada će doći do bušenja zemljišta, što nužno uz korišćenje određenih otrovnih supstanci izaziva zagađenje vode i zemljišta. O tome ćemo u najkraćem periodu razgovarati sa građanima Klinovca, kao i sa predstavnicima lokalne samouprave u Bujanovcu i našim narodnim poslanicima – kaže za Danas Dragan Antić, profesor geografije i ekološki aktivista iz Vranja, čijom zaslugom je skrenuta pažnja javnosti na ovaj problem.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari