Juče obeležen Međunarodni dan zdravlja protekao je u svetlu nagomilanih ekoloških problema i njihovog uticaja na zdravlje stanovnika.
Kako je istakla Svetska zdravstvena organizacija 99 odsto stanovnika planete udiše nezdrav vazduh. Stoga je šef SZO Tedros Adhanom Gebrejesus upozorio da je klimatska kriza zdravstvena kriza.
– Isti neodrživi izbori koji ubijaju našu planetu ubijaju i ljude, kazao je Gebrejesus.
Iako se poslednjih godina dosta govori o aerozagađenju, ne zna se puno o tome u kojoj meri nezdrav vazduh doprinosi obolevanju i umiranju u Srbiji jer nema podataka iz državnih institucija. Prema jednoj analizi Svetske zdravstvene organizacije tokom 2016, čak 6.600 osoba umrlo je prevremeno zbog zagađenja. Istovremeno, Globalna alijansa za zdravlje i razvoj procenila je da je 2019. u Srbiji bilo 175 smrti na 100.000 stanovnika zbog aerozagađenja, što je najveća stopa u Evropi. Takođe, nedavno se na Svetskoj konferenciji o raku pluća moglo čuti da Srbija ima najveći broj preminulih od raka pluća na 100.000 stanovnika zbog zagađenog vazduha među građanima starosti od 50 do 69 godina u celom svetu.
Predstavnici države često ovake podatke koji dolaze sa strane ocenjuju kao preterane, ističući da ne odražavaju realnu sliku. Same institucije međutim nedavno su otkrile kakav je uticaj zagađenja na zdravlje stanovnika Bora.
Tako je Institut za javno zdravlje Batut objavio studiju koja je pokazala da stanovnici Bora imaju veći rizik od obolevanja i umiranja od svih malignih bolesti osim od tumora kože. Oni istovremeno imaju i veći rizik odumiranja od drugih bolesti kao što su respiratorna, digestivna i kardiovaskularna oboljenja.
Analizom smrtnosti za sve uzroke smrti, smrti usled bolesti cirkulatornog sistema, respiratornih, digestivnih i urogenitalnih bolesti, primećeno je da postoji veći rizik od smrtnosti u Boru u skoro svim grupama i kod muškaraca i kod žena. Veći rizik u umiranju kod oba pola registrovan je za sve bolesti i poremećaje, dijabetes melitus, bolesti cirkulatornog sistema, bolesti respiratornog sistema, kao i za urođene deformacije, malformacije i hromozomske aberacije, piše još u publikaciji.
Za one koji žive u Boru ovo nije iznenađenje. Kako objašnjava profesorka Snežana Šerbula, šefica Katedre za zaštitu životne sredine Tehničkog fakulteta u Boru, koncentracije štetnih supstanci u vazduhu dostižu ogromne vrednosti.
Analiza koju je profesorka uradila sa kolegama pokazala je, između ostalog, da je na primer 2019. godine nivo arsena bio 90 puta veći na pojedinim mernim mestima u odnosu na nivoe dozvoljene srpskim i evropskim propisima. Svuda u svetu je metalurgija veliki zagađivač i baš zato se smešta van naseljenih mesta.
-Kod nas je poseban problem u centru grada, kaže sagovornica Danasa.
Koliko je arsen opasan, po rečima profesorke Šerbule najbolje govori podatak da je u srednjem veku bio najpoznatiji otrov a da je posle korišćen za trovanje miševa.
-Ne znam da li se više i zato upotrebljava. I nema samo arsena u vazduhu već i drugih kancerogenih supstanci kao što su olovo i kadmijum. Koncentracija sumpordioksida jeste sada manja nego ranije, ali je i dalje ogromna i iznad dozvoljenih granica. Ovo pritome nije samo problem Bora već i okolnih država jer se na primer PM čestice, u kojima je skoro ceo periodni sistem, vetrom lako prenose ka Bugarskoj, Rumuniji. Uz to su zagađeni i vodotokovi i ovo je već međunarodni problem što se tiče zdravlja stanovništva ovog dela Evrope, kaže prof.dr Šerbula.
Profesorka pulmolog Dragana Jovanović objašnjava da je uticaj aerozagađenja na respiratorne i kardiovaskularne organe veoma dobro dokumentovan kroz brojne studije. Osvrćući se na primer Bora i toga kakav vazduh su disali stanovnici ovog područja ona objašnjava da u danima kada koncentracije opasnih supstanci višestruko prevazilaze dozvoljene vrednosti postoji veći rizik da će biti neophodna hospitalizacija i urgentni pregledi zbog svih respiratornih bolesti i to ne samo među odraslima već i decom koja su posebno osetljiva kategorija. Tako su deca u 2020. godini u Boru imala i do 26 puta veći rizik za pogoršanje i hospitalizaciju usled respiratornih tegoba.
Dnevna koncentracija sumpordioksida od 125 mikrograma po kubnom metru prekoračena više od tri puta u jednoj kalendarskoj godini povlači za sobom štetne efekte po zdravlje dece: povećani dnevni simptomi astme kod dece sa astmom, povećani respiratorni simptomi i kod zdrave dece, povećan broj urgentnih pregleda i hospitalizacija zbog svih respiratornih uzroka.
Tokom 2020. godine povećanje rizika za navedene pojave u Boru bilo je i do 26 puta veće, a u maju 2021. godine do 15 puta kaže prof. dr Jovanović. Ona dalje ističe i da izloženost stanovništva sumpordioksidu u ogromnim količinama dovela i do toga da je u određenim danima 2020. u Boru bio 32 puta veći rizik smrti od svih respiratornih bolesti meren povećanim urgentnim pregledima i hospitalizacijama.
Upravo je zbog ogromnih vrednost sumpordioksida u vazduhu ekološka NVO Reri podnela prošle godine krivičnu prijavu protiv EPS-a dok je protiv Ziđina u Boru pokrenula više postupaka.
Kako objašnjava Jovan Rajić, advokat i predsednik UO Rerija, do sada su održana dvaročišta u slučaju EPS-a a prvostepenu presudu očekuje nakon narednog ročišta. On objašnjava da je u slučaju EPS-a pokrenuta actio popularis tužba, tužba koja se pokreće u opštem interesu jer je ugroženo zdravlje neograničenog broja građana.
– Sličan postupak planira se i protiv Ziđina ali prvo moraju da se iscrpe ostala sredstva. Mi smo protiv Ziđina pokrenuli niz postupaka uključujući i zbog činjenice da su koncentracije arsena i sumpordioksida otišle u stratosferu. Međutim, inspekcija odbija da reaguje, ne pokreće krivične postupke a kazne koje se izriču su simbolične. Ziđinu se isplati da plati kaznu od 100.000 ili 200.000 dinara zbog toga što je podigao proizvodnju i doveo do ogromnog zagađenja znajući da će na kraju zaraditi milione zahvaljujući tom uvećanom nivou proizvodnje. Država je Ziđinu saučesnik i država odbija da ih natera da poštuju propise zaključuje Rajić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.