Serena Vilijams: Teniserka čija se priča događa jednom u 100 godina i koja je razbila rasne predrasude

Rečenice koje govore dovoljno i bez da se zna ko ih je izgovorio. A uz dopunu da je tako Džon Mekinro pričao o koleginici teniserki Sereni Vilijams koja se posle poraza u trećem kolu US opena verovatno definitivno oprostila od takmičarskog tenisa, to je više od objašnjenja nekog drugačijeg „američkog sna“.

Serena Vilijams koja će za 20-ak dana napuniti 41 godinu nije samo sa svojom sestrom Venus razbila rasne predrasude kad je elitni beli sport u pitanju, ona je bila i najzaslužnija što su žene danas u tenisu jednako plaćene i tretirane kao muškarci. Poraz na US openu od Ajle Tomjanović nakon što je spasila pet meč lopti, dajdžest je cele njene karijere, teške makar toliko koliko i uspešne.

Rođena je u Saginou, u državi Mičigen, kad je imala četiri godine, ona i njene četiri sestre su se sa roditeljima Ričardom i Orasin preselile u Los Anđeles. Tenis je počela da trenira pod uticajem svog oca i odmah je dominirala na dečijim turnirima, kao i njena sestra Venus. Kako bi zaštitio svoje kćerke od napada rasizma, što se često dešavalo, otac Ričard je prestao da ih šalje na teniske turnire.

Upisao ih je u tenisku školu Rikija Mačija, a potom i na čuvenu Tenisku akademiju Nika Bolitijerija. I sve posle toga je neraskidivi deo teniske istorije. I ne samo teniske. Venus je krčila put, ali je mlađa Serena dostigla vrhove u belom sportu.

Osvojila je 67 titula u pojedinačnoj konkurenciji, od toga dvadeset na grend slem turnirima plus 12 u dublu. Ona je jedna od retkih teniserki koja je osvojila sve titule na sva četiri grend slem turnira i u pojedinačnoj i u konkurenciji parova. Osvojila je i četiri zlatne medalje na Olimpijskim igrama, tri u igri parova i jednu u pojedinačnoj konkurenciji.

Tokom cele karijere bila je prinuđena da se bori „sa vetrenjačama“ pored puta. Najpre zbog boje kože, potom zbog otvorene borbe protiv svih vrsta diskriminacije, i konačno: zato što nikad nije krila svoje emocije i ljudske slabosti, što su često i mnogo upotrebljavali protiv nje.

Bila je već više puta „prežaljena“ ali se vraćala posle neugodnih povreda, ili psihičkog oporavka od ogromnih pritisaka. Zato povlačenje sa velike scene zvuči više kao traženje mira, nego pomirenje sa zaista zrelim godinama.

„Ne bi bilo Serene, da nije bilo Venus. Ona je jednini razlog što je Serena postojala kakva jeste“, izjavila je mlađa od sestara Vilijams, čije će se životne borbe za više ciljeve sigurno nastaviti. I van terena.