Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov ocenio je kao provokaciju hapšenje Rusa koga su gruzijske vlasti optužile za krijumčarenje uranijuma. Gruzija je u četvrtak saopštila da je prošle godine uhapsila ruskog građanina Olega Kintsagova kada je pokušao da proda 100 grama visoko obogaćenog uranijuma agentima koji su se predstavili kao islamski ekstremisti.
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov ocenio je kao provokaciju hapšenje Rusa koga su gruzijske vlasti optužile za krijumčarenje uranijuma. Gruzija je u četvrtak saopštila da je prošle godine uhapsila ruskog građanina Olega Kintsagova kada je pokušao da proda 100 grama visoko obogaćenog uranijuma agentima koji su se predstavili kao islamski ekstremisti. Gruzijske vlasti su, kako se tvrdi, zatražile pomoć od Rusije u rasvetljavanju ovog slučaja.
Lavrov je, međutim, izjavio da je, „na osnovu činjenica kojima raspolaže, to provokacija“. On je rekao da je Rusija odmah reagovala na obraćanje gruzijske strane. „Mi bismo više voleli da ovaj problem rešavaju stručnjaci“, rekao je Lavrov i podvukao da se „sve to dogodilo pre godinu dana. Građanina su uhapsile gruzijske vlasti uz učešće, koliko sam shvatio, američkih specijalnih službi“.
SAKAŠVILI: Rusija treba da prizna nezavisnost Gruzije
Moskva – Gruzijski predsednik Mihail Sakašvili izjavio je da Rusija treba da prihvati nezavisnost Gruzije i izrazio želju da će biti poboljšani odnosi između Rusije i Gruzije. „Treba da ojačamo svoju nezavisnost bez ugrožavanja suseda, ali naši susedi treba da priznaju i shvate da smo nezavisni“, rekao je Sakašvili u intervjuu za radio Eho Moskve.
„Bilo bi tragično da istorijska tradicija prijateljstva između dve zemlje bude prekinuta. Treba svi da shvatimo da to nikuda ne vodi“, dodao je gruzijski predsednik. Odnosi između Rusije i Gruzije pogoršani su od dolaska Sakašvilija na vlast 2004. Ti odnosi dodatno su pogoršani u septembru posle hapšenja i proterivanja iz Tbilisija četvorice ruskih vojnika optuženih za špijunažu. Rusija je tada povukla svoje osoblje iz ambasade u Tbilisiju. Ambasada je tek prošle nedelje počela da radi.
On je rekao da su, prema gruzijskim zvaničnicima, eksperti Federalne službe bezbednosti Rusije posetili Tbilisi i razgovarali s ruskim građaninom „koji nije mogao da kaže ništa što bi se moglo uklopiti u uverljivu priču“. Lavrov je potvrdio da je Rusija od gruzijskih vlasti tražila uzorak obogaćenog uranijuma koji je pronađen kod uhapšenog. Količina materijala, međutim, koju je gruzijska strana predala, prema rečima ministra, nije bila dovoljna da bi se utvrdilo poreklo proizvodnje datog uzorka obogaćenog uranijuma.
„Mi smo o tome prošle godine upoznali gruzijsku stranu. Štaviše, obratili smo se rukovodstvu američkog ministarstva energetike s molbom da nam pomogne kako bismo od gruzijske strane dobili veću dozu koja bi omogućila da se putem spektralne analize odredi poreklo“, izjavio je Lavrov. On je rekao da Gruzija nije reagovala na molbu Rusije i da su „stoga optužbe da odbija saradnju u najmanju ruku nerazumne“.
Ovaj slučaj obnovio je strahovanja o sigurnosnim merama za materijal koji bi se mogao iskoristiti za pravljenje nuklearnog naoružanja. Tokom devedesetih godina prošlog veka sumnjalo se da iz ruskih rezervi odlaze znatne količine nuklearnog goriva. Visoko obogaćeni uranijum, ukoliko postoji u dovoljno velikim količinama, može se iskoristiti za pravljenje nuklearne bombe.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
