Direktor Spoljnoobaveštajne službe Rusije Sergej Nariškin boravi u poseti Beogradu, gde je sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem razgovarao o bezbednosnoj situaciji u regionu, Evropi i svetu, a dvojica sagovornika dogovorila su nastavak saradnje i aktivnosti u obaveštajnom i bezbednosnom sektoru.
Kada je reč o Nariškinu, smatra se da je on „relativno prihvatljiv svima“, odnosno da zapadne zemlje o njemu nemaju izraženo negativan stav kao kada su u pitanju drugi ruski obaveštajci. On je početkom ove godine, iako je bio pod američkim sankcijama, bio u poseti Sjedinjenim Državama i sa američkim zvaničnicima razgovarao o, kako je tada navedeno, „zajedničkoj borbi protiv terorizma“. Međutim, njegov stav prema Zapadu i SAD nije neutralan, što je potvrdio i svojim izjavama na konferenciji o međunarodnoj bezbednosti početkom ovog meseca u Moskvi. On je tada rekao da Zapad postaje „orvelovska verzija“ samog sebe u „očajničkim pokušajima da održi vlast“, da mu zbog toga preti opasnost da doživi „sudbinu Golijata“, kao i da SAD „ne mogu više da diktiraju svoju volju ostatku sveta“.
Pre nego što je postao šef ruske Spoljnoobaveštajne službe, Nariškin je bio predsednik Državne dume. NJegovo imenovanje u oktobru 2016. je za mnoge predstavljalo iznenađenje zbog toga što nije imao prethodnog iskustva u radu sa obaveštajnim službama. Međutim, stručnjaci su se složili da je on dorastao tom zadatku, s obzirom da je jedan najboljih ruskih političara, sa ogromnim iskustvom u diplomatiji i politici i kao čovek britkog uma, kako ga opisuju ljudi iz njegovog okruženja. Za njega još kažu da je surovi profesionalac, čovek od autoriteta i „Putinov čovek od poverenja“. Sa ruskim predsednikom radio je još u gradskoj upravi Sankt Peterburga, dok je gradonačelnik bio Anatolij Sobčak. Nagađalo se i da je Nariškin pre toga službovao zajedno sa Putinom u KGB, ali je pred novinarima to uvek demantovao. Nariškin se na čelu šestog saziva Dume nalazio od njenog formiranja 2011. godine, a ranije je, između ostalog, bio rukovodilac administracije predsednika (2008-2011) i potpredsednik Vlade (2004-2008).
Rođen je u Lenjingradu 1954. Prvo je stekao diplomu inženjera, a kasnije završio i menadžerski fakultet i doktorirao na temi iz oblasti ekonomije. Autor je skoro 50 naučnih radova i dobitnik je brojnih priznanja i ordena. SAD i EU stavile su ga, zajedno sa drugim ruskim zvaničnicima, na sankcioni spisak zbog prisajedinjenja Krima i krize u Ukrajini. Nariškin govori engleski i francuski jezik. Oženjen je i ima dvoje dece – sina i ćerku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.