Sergej Trifunović: Državni neprijatelj broj 1

Nije ni to što mu je danas 45. rođendan (Srećno!). A nema na vidiku ni neke nove poznate ili manje poznate dame sa čijim ga imenom povezuju tabloidi, što, u krajnjem slučaju, ovaj medij slabo i interesuje. Stariji od braće Trifunović našao se na meti prodržavnih medija, pa i samih vlasti kao tobožnji huškač protiv njih, štaviše, neko ko „poziva na likvidaciju“.

Na ovakve prozivke Sergej odvraća – „jadna je država u kojoj sam ja neprijatelj broj jedan“. Ne možemo da se ne složimo sa njim jer od količine „državnih udara“, poziva na „linč“ i „likvidaciju“ koji se svako malo u pomenutim medijima „obelodanjuju“, ovo u čemu živimo stvarno se teško može nazvati državom. Jasno, glasno i brutalno istinito objašnjava to i Sergej, a povod čitavoj ujdurmi bio je njegov jednako oštar, iz revolta nastao tvit jer je zbog zastarelosti pred sudom ostao nerešen slučaj dečaka koji se ubio zbog vršnjačkog nasilja.

I, pri tom, da nije u pitanju samo njegov tankoćutni umetnički senzibilitet, svedoči i to da je Trifunović, osim što koristi javnost svoje profesije i inače za ovakve istupe, osnovao fondaciju „Podrži život“ namenjenu lečenju dece. Daleko od toga, dakle, da je on skandal majstor sa namerom da njegov glumački ego bude u centru pažnje. Jer, čak i kada je govorio da nije tačno znao šta je uradio, to nisu bile stvari kojih bi se kasnije postideo. Nisu čak ni kontroverze. Takav je bio slučaj kada je nakon predstave koju je beogradski Atelje izveo u Sarajevu izašao da se pokloni u majici sa likom tada uhapšenog generala Jove Divjaka. A na Cecinom rođendanu, kako je ispričao u intervjuu u Statusu, našao se nakon što se pre toga ona odazvala jednoj humanitarnoj akciji u kojoj je učestvovao, a koja se takođe ticala dece. Legiju, sa kojim je pričao na tom rođendanu, znao je odranije, kao, po njegovim rečima, i još nekoliko glumaca, zbog uloga za koje im je preneo svoje iskustvo iz Legije stranaca.

Ponekad deluje da se ponaša glumački kapriciozno – tako je svojevremeno napustio rimejk „Kose“ u Ateljeu u režiji Kokana Mladenovića, a na jednoj predstavi „Julija Cezara“ u postavci istog reditelja, čiji je, činilo se, stajaći glumac, izbio je mali skandal sa publikom zbog škljocanja fotoaparata. Umetničko razmimoilaženje sa rediteljem Srđanom Dragojevićem bilo je razlog da ne igra glavnu ulogu u najskupljem srpskom filmskom projektu „Sveti Georgije ubiva aždahu“.

Zbog glumačke profesije svog oca Tomislava selio se nekoliko puta. Rođen je 2. septembra 1972. u Mostaru, a odrastao je u Kruševcu i u Užicu. Glumu je završio u superklasi Ivana Jevtovića – pored Glogovca i sa Vojinom Ćetkovićem, Natašom Ninković, Nelom Mihajlović, Borisom Pingovićem. Igrao je i u stranim ostvarenjima, oprobao karijeru i u Americi. „Ti sad da pitaš nekog mog ortaka iz škole: ‘Kakav je Sergej Trifunović, jel se promenio?’, on će ti odgovoriti da sam ostao isti. Lud. Ali pozitivan. Uvek sam voleo da zasmejavam ljude, i kad sam bio klinac i sada.“