Hapšenja zbog oštrog jezika: Sličnosti i razlike u slučajevima Sergeja Trifunovića i Severine

Hrvatska policija je kao razlog privođenja srpskog glumca navela vređanje i omalovažavanje policijskih službenika te zemlje u objavi na društvenoj mreži 10. septembra prošle godine.

Objava je usledila par dana nakon što je hrvatska policija kaznila Trifunovića jer je svog psa na jednoj splitskoj plaži šetao bez povoca.

Bio mu je zabranjen ulazak u Hrvatsku na jednu godinu, a ta zabrana je istekla pre nekoliko dana.

S druge strane, Severina Vučković je na srpskoj granici zadržana jer se našla na spisku ljudi koji su počinili verbalni delikt a koji su mnogi pravni stručnjaci okarakterisali kao nezakonit.

„Razlike između dva nedavna slučaja, zadržavanja pevačice Severine Vučković i privođenja glumca Sergeja Trifunovića, postoje, ali nisu suštinske“, ocenjuje advokat Rodoljub Šabić.

Prema njegovim rečima, zadržavanje Severine na granici predstavlja „puko maltretiranje“, jer je „objašnjeno pravno nepostojećim razlogom – njenim navodnim prisustvom na spisku verbalnih delikvenata.“

Kako naglašava Šabić, takvi spiskovi nemaju osnova u pravnom sistemu Srbije, koji odavno ne poznaje verbalni delikt.

„Postojanje tih spiskova podseća na neka davna vremena i danas su sramota za zemlju. Upravo zato su i Dačić i Vučić rekli da će spiskovi nestati za nekoliko dana,“ dodaje Šabić.

On smatra da se ovakvi postupci ne smeju dešavati u modernom pravnom sistemu, te da su besmisleni i neopravdani.

U slučaju Sergeja Trifunovića, formalno je naveden pravni razlog iz Zakona o prekršajima protiv javnog reda i mira, koji se odnosi na „omalovažavanje i vređanje državnih organa ili službenih lica prilikom vršenja službe“.

Međutim, Šabić ističe da to suštinski ne opravdava postupanje prema njemu, pogotovo lišenje slobode.

„U pitanju je tekst objavljen pre godinu dana, očigledno pod impresijama, upućen samo policajcima sa kojima je prethodno imao neprijatan kontakt,“ navodi Šabić, dodajući da je sasvim očigledno da nije bilo namere da se vređa hrvatska policija, a kamoli država ili narod.

Šabić posebno naglašava da je hapšenje zbog „oštrog jezika“ pogrešno i štetno, pogotovo kada se vrši selektivno ili iz inata.

„Hapšenje ljudi samo zbog ‘oštrog jezika’ je uvek, a posebno kada je neprincipijelno i selektivno, besmisleno,“ upozorava on.

U tom kontekstu, ocenjuje da je poruka predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je zatražio da ‘svi državni organi učine sve’ da bi Trifunović bio pušten, mnogima sigurno zvučala dobro, ali je zapravo kontraproduktivna.

„Takve poruke mogu asocirati na narodnu mudrost o ‘mnogo babica i kilavoj deci’,“ kaže Šabić.

On ističe da zaštita interesa srpskih državljana u inostranstvu, uključujući uhapšene i osuđene, jeste isključiva nadležnost Ministarstva spoljnih poslova i konzularnog odeljenja.

„To je posao jednog organa – Ministarstva spoljnih poslova, konzularnog odeljenja. Nema mesta za ‘sve državne organe’,“ podvlači Šabić.

Iako je uputio apel Tomislavu Žigmanovu, ministru za ljudska prava Srbije i predsedniku Demokratskog saveza Hrvata, da interveniše, Šabić naglašava da je dobro što je sud brzo reagovao.

„Sud je, izričući uslovnu osudu, pokazao da razume da bi upućivanje Trifunovića u zatvor bilo potpuno besmisleno,“ zaključuje Šabić.

Advokat Jovica Todorović ističe da razlika između slučaja zadržavanja Severine Vučković i Sergeja Trifunovića leži u tome što je Vučković zadržana i ispitivana bez ikakvog činjeničnog i pravnog osnova, potpuno arbitrarno, dok hrvatska policija formalno navodi razlog za zadržavanje Trifunovića.

Prema njegovim rečima, hrvatska policija iznosi činjenični opis i pravnu kvalifikaciju Trifunovićevog postupanja, pa ga iz tog razloga izvodi pred nadležni sud.

„Dakle, na prvi pogled, oni postupaju proceduralno ispravno,“ kaže Todorović.

Međutim, kada se pogleda šta se Trifunoviću stavlja na teret i zbog čega je zadržan, postaje jasno da je primena prinudnih mera potpuno neosnovana.

„Oduzima mu se putna isprava i prinudno se izvodi pred sud, a sve zbog prekršaja koji je počinjen pre godinu dana,“ naglašava Todorović.

On upoređuje ovo postupanje sa nedavnim postupanjem srpskih vlasti prema Severini Vučković, ocenjujući oba postupka kao nezakonita.

„Upotreba zakonskih ovlašćenja policije mora biti primerena težini prekršaja,“ upozorava Todorović.

Ako je Trifunović zaista počinio prekršaj pre godinu dana, smatra da je trebalo sprovesti redovan postupak.

„Protiv njega je trebalo podneti optužni predlog sudu, dostaviti mu ga na izjašnjenje i pozvati ga na saslušanje,“ objašnjava Todorović, a zadržavanje i prinudno privođenje ocenjuje kao nepotrebno i neosnovano.

Todorović dalje ističe da ovakvo postupanje hrvatske policije predstavlja zastrašivanje ljudi koji putuju i javno izražavaju svoja mišljenja.

„U suštini, postupanje hrvatske policije ne razlikuje se mnogo od postupanja srpskih vlasti prema hrvatskoj državljanki Vučković,“ kaže Todorović.

On upozorava da je samo vođenje postupka na ovakav način, uz nepotrebnu prinudu, flagrantno kršenje standarda zaštite slobode izražavanja.

Sergej Trifunović je osuđen na šezdeset dana zatvora, koji se neće izvršiti ako u toku jedne godine ne počini isto delo.

Kako je uhapšen i sproveden za Split, tako mu se računa 59 dana zatvora uslovno.

Moraće da plati i sudske troškove od 150 evra.

Pasoš, koji mu je prethodno oduzet, je vraćen, a Slobodnoj Dalmaciji je rekao da će ionako postati građanin Hrvatske jer mu je supruga Isidora Riječanka.

Podršku Sergeju Trifunoviću je pružio čak predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je i sam rekao da mu je glumac politički protivnik, ali je pre svega građanin Srbije.

Vučić je izjavio da zahteva od predstavnika vlasti u Srbiji da se svim diplomatskim kanalima izbore za pravdu i za slobodu Sergeja Trifunovića.