Serije emigriraju s TV ekrana

– Ništa nije sprečilo jednog internet operatera da proizvodi TV serije. S druge strane serije koje Netfliks prikazuje imaju istu podelu na epizode i sezone kao što rade i ostale televizije. Zanimljivo je to da je vizuelna forma serije koja je emigrirala sa TV ekrana na kompjuterski ekran bez ikakve promene. To je iznenađenje, mnogi su mislili da će se forma serije potpuno promeniti, da će se na primer odustati od epizoda, ali to još uvek nije slučaj.

* Tvrdite da je programska šema veoma važna za gledanje serija, ali izgleda da su se navike promenile, ljudi često odgledaju jednu sezonu u dahu. Kako će se to odraziti na serije?

– To je važno pitanje. Nisam siguran. Mislim da će format serije uprkos svemu opstati. Ljubitelji serija jedva čekaju novu epizodu. Oni koji gledaju čitavu seriju odjednom žele da se serija nastavi. To sve ne znači da narativna struktura serije treba zbog toga da se izbriše. Radi se o istoj ljubavi koja je izražena u dva različita oblika. Mislim da nije završeno sa iskorišćavanjem narativnih struktura TV serija.

* U knjizi najviše pišete o američkim serijama, nije li britanskim serijama naneta nepravda?

 – Kada sam počeo da pišem knjigu, trebalo je da napravim paralelu između britanskih i američkih serija. To je vremenom postalo teško, pa je izdavač insistirao da se piše o američkim serijama jer su najgledanije u Francuskoj. Kvalitet engleskih serija je odličan, ali hteo sam detaljno da opišem kulturni kontekst iz koga su se rodile serije. To jeste američki kontekst implantacije Holivuda, koji je omogućio da se proizvode serije. Kvalitet ostvarenja BBC-ja i ITV-a je uvek isti. U britanskim serijama tradicija melodrame i porodice je vrlo važna kao u slučaju „Downton Abbey“. Međutim to nije dovoljno proučavano. Koliko znam, nema dovoljno dobrih knjiga o seriji „Dr Who“. Istina je da na tu temu ima o čemu da se piše.

* Kako se u tom globalnom narativu kotiraju skandinavske serije kao što je „Most“?

– Postoji jaka tradicija skandinavskog krimi romana koja je fantastična. Ima veoma dobrih autora i kada su te zemlje počele da se okreću ka serijama, vrlo lako su to uspeli jer su imali scenariste i pisce. S druge strane pravljene su s velikom estetskom ambicijom, što je zadivljujuće. Stopa kriminaliteta u tim društvima je bila veoma mala, devedesetih je ta stopa porasla i u skandinavskim serijama se vidi da je detektiv zapanjen zločinom koji treba da reši. U tim ostvarenjima za mene je najinteresantnije to što pored krimi zapleta postoji traganje za društvenom odgovornošću u odnosu na način na koji su ti zločini počinjeni. Mislim da je tu u pitanju odnos društva prema zakonu i upravo tu serije vide svoju ulogu.

* Ovde su turske serije već nekoliko godina veoma popularne. Pretpostavljam da se zajedno sa arapskim prikazuju u Francuskoj na malim TV kanalima, šta mislite o njima?

– Ne, te serije se ne puštaju u Francuskoj. Poznajem ih zato što imam kolege koje se bave tim serijama, ja ih lično nisam ni proučavao, ni gledao.

* Povremeno u knjizi spominjete sapunice, one su u poslednje vreme društveno sve angažovanije. Mislite li da su ipak malo potcenjene?

– Bez ikakve sumnje su potcenjene. Manje sam ih proučavao od drugih serija, zato što je to jedini žanr koji je bio dobro proučen. Njime su se bavile američke i engleske feministkinje. Istina, društveni angažman je veoma prisutan čak i u starim ostvarenjima poput Dalasa, koji se ponovo danas gledaju.

* Možete li nam preporučiti neku seriju koja vam se posebno sviđa?

– Ima puno serija novijeg datuma koje su fantastične kao što je „Mad Men“. Upravo gledam američka seriju „Rectify“, za sada ima četiri sezone i govori o čoveku koji je bio osuđen na smrt i 20 godina čekao na izvršenje kazne, ali DNK analizom se otkrilo da je nevin. Reč je o ponovnom otkrivanju sveta jednog čoveka.

(Prevod s francuskog: Sonja Filipović) 

Lična karta

Naš sagovornik je profesor Estetike filma na Univerzitetu Nova Sorbona – Paris 3 i profesor EHESS. U ovoj knjizi on otkriva promene koje su se dogodile u sistemu produkcije kao i u samom načinu pisanja. Kroz brojne primere, od Zvezdanih staza do Dva metra pod zemljom, od Nemoguće misije do Seksa i grada, analizirane su i tumačene nove narativne forme i nova estetika kroz koje se prikazuju složeni svetovi i otkrivaju likovi koji su direktno povezani sa našim vremenom.