Predsednik Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislav Šešelj izjavio je za Danas da „još ništa nije dobio iz Haga“ i da zbog toga ne može da nam da komentar o tome da li će prisustvovati raspravi o žalbi Tužilaštva Haškog tribunala na oslobađajuću presudu koja mu je izrečena u martu prošle godine
Naime, Međunarodni mehanizam za krivične sudove, naslednik Haškog tribunala, pozvao je danas Šešelja – poziv je prosleđen medijima – da se o tome izjasni. Međutim lider SRS ističe za Danas da mu još ništa nisu javili iz Haga. U pozivu, koji je potpisao predsednik Mehanizma Teodor Meron, Šešelju se ostavlja mogućnost da u raspravi, koja će biti zakazana u dogledno vreme, učestvuje iz Beograda, posredstvom video linka, ukoliko ne bude u mogućnosti da putuje u Hag.
Sudija Meron je upozorio predsednika SRS da će mu sud nametnuti zastupnika u slučaju da ostane pri ranijem stavu da se u Hag neće ići „dobrovoljno“ i da neće učestvovati u raspravi. Ako advokat bude postavljen, zastupaće interese Vojislava Šešelja i imaće ulogu da „obezbedi poštovanje“ njegovih proceduralnih prava tokom rasprave. Međutim, neće moći da u Šešeljevo ime odgovara na suštinu žalbe Tužilaštva.
Ako ne bude prisustvovao raspravi, sud će Šešelju dati mogućnost da na tužiočevu žalbu odgovori u roku od 10 dana pošto primi zapisnik sa zasedanja na srpskom jeziku. Sudija Meron pozvao je Šešelja da se u roku od 10 dana izjasni da li će učestvovati u raspravi o žalbi Tužilaštva ili ne.
U pisanom odgovoru na žalbu Tužilaštva, Šešelj je ranije apelaciono veće suda izvestio da „nema nameru da učestvuje, ni na koji način, u procesu pred Haškim tribunalom“ i da se „u Hag neće vraćati dobrovoljno“.
U istom dokumentu, Šešelj je naveo da „ne namerava da dolazi u Hag ni na izricanje pravosnažne presude“, koje će uslediti u dogledno vreme posle rasprave o žalbi Tužilaštva.
Većinom glasova Haški tribunal je 31. marta prošle godine oslobodio Šešelja krivice za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93.
Tužilaštvo je žalbom zatražilo da oslobađajuća presuda bude poništena i da Šešelj bude proglašen krivim po svim tačkama optužnice i osuđen na 28 godina zatvora.
Haški tribunal je Šešelja u novembru 2014, pre izricanja prvostepene presude, pustio na privremenu slobodu zbog toga što je oboleo od tumora na jetri. Šešelj nije prisustvovao izricanju prvostepene presude.
U pritvoru Tribunala, Šešelj je bio od 24. februara 2003. kada se dobrovoljno predao odmah pošto je bila objavljena optužnica, do sredine novembra 2014.
Posle jednog neuspešnog pokušaja i Šešeljevog štrajka glađu, sudjenje je počelo u novembru 2007, a dokazni postupak je završnim rečima bio okončan u martu 2012.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.