Šešeljev cilj doživotna robija

Vojislav Šešelj je uveren da je u dva dana unakrsnog ispitivanja „razbio“ veštaka optužbe Iva Tomića i dokazao ne samo da nije kvalifikovan da svedoči o njegovoj ideologiji Velike Srbije, već i da nije ni objektivan ni nepristrasan. Predsedavajući sudija Antoneti je na početku jučerašnje rasprave pokušao da poljulja to Šešeljevo uverenje, ali bez uspeha.
Ukazujući da je njegova obaveza da osigura da optuženi ima adekvatnu odbranu, Antoneti je upozorio Šešelja da je u unakrsnom ispitivanju Tomića „umesto pitanja, iznosio nepotkrepljene tvrdnje, čija je težina mala ili nikakva“. Skrenuo mu je pažnju da nije dovoljno reći da je neko „lažni svedok“, već je neophodno to i dokazati, kao i da nema nikakve koristi od tvrdnji da se nešto dogodilo na drugačiji način od onog koji je opisao svedok bez dokaza.
Šešelj, kome očito nije bilo pravo što mu je sudija – u prisustvu njegovih pravnih savetnika – očitao lekciju o načinu na koji bi trebalo da vodi svoju odbranu, uzvratio je da ga ne brine to što sudije ne veruju njegovim tvrdnjama, budući da one i nisu upućene njima već javnosti.
Pozvao je i sudije da ne brinu o njegovoj odbrani pošto mu je cilj, kako je rekao, da ga osude na doživotnu robiju. Nakon toga optužba je izvela novog svedoka, zaštićenog pseudonimom VS 004. Iz njegovog se iskaza moglo zaključiti da je bio funkcioner SDS i SAO Zapadne Slavonije i da se opredelio za miroljubivu opciju, te je išao u Zagreb na razgovore sa tadašnjim predsednikom Tuđmanom u nastojanju da se nađe mirno rešenje i izbegne rat.
Na početku iskaza, svedok je govorio o osnivanju i delovanju SDS u Hrvatskoj, stvaranju SAO najpre u Krajini, a potom i u Istočnoj i Zapadnoj Slavoniji, svojim odnosima sa Milanom Babićem i Goranom Hadžićem, rascepu SDS na demokratsku i ekstremno nacionalističku opciju, kao i o prvim srpsko-hrvatskim sukobima u Pakracu, na Plitvicama i u Borovo Selu u proleće 1991.
Tužilac je prikazao odlomak iz serije „Smrt Jugoslavije“ u kojem se govori o incidentu u Borovom Selu: otmici nekoliko hrvatskih policajaca 1. maja 1991. i zasedi u koju su sledećeg dana upale snage poslate da oslobode taoce. U sukobu je poginulo 12 a ranjeno oko 20 hrvatskih policajaca, a Šešelj je u insertu objašnjavao novinarima BBC tok operacije i ulogu svojih dobrovoljaca koji su se, prema njegovim rečima, suprotstavili hrvatskim policajcima u „kritičnih prvih pola sata, dok se celo selo nije podiglo na noge“.
Na pitanje sudija ko je prvi otvorio vatru – srpski dobrovoljci ili hrvatski policajci – svedok je odgovorio da o tome postoje „dve verzije, dve priče: jedna srpska a druga hrvatska“. Nakon toga tužilac je prikazao video snimak mitinga održanog 15. maja 1991. pred Saveznom skupštinom u Beogradu.
Dok Šešelj govori o „pobedi nad ustašama“, masa njegovih sledbenika uzvikuje „osveta, osveta“ i „ubićemo Mesića“. Svedok je odgovorio potvrdno na tužiočevo pitanje da li taj snimak odražava „tipične“ Šešeljeve javne nastupe.